Društvene mreže su, za manje od dve decenije, promenile naše živote u svakom aspektu. Društveni aspekt zbog kojeg su stvoreni brzo je postao (takođe) superdruštven i veoma, veoma ličan jer prodire u svaku poru, od politike i ekonomije do turizma, u svaki detalj svakodnevnog i intimnog života, onoga što želimo, čemu se nadamo i onoga što očekujemo. Od sebe i od sveta. Društvene mreže prikazuju savršena lica, nemoguća tela, živote bolje od naših i uopšte - svet za koji svi znamo da ne postoji, ali ga toliko želimo da nam nije bitno što nije stvaran. Svet društvenih mreža je fundamentalno promenio način na koji se odnosimo prema sebi, prema drugima, prema prirodi i prema stvarnom svetu uopšte. Jer je sve bolje ako prođe kroz njihove filtere. I dok je razumljivo da su nečije privatne fotografije brzo postale efikasniji marketinški alat od suvoparnih reklamnih turističkih brošura -  ​​zato što smo više verovali pravim ljudima, zato što su delovali iskrenije i stvarnije, zato što su bili direktni i iskreni... teško je poverovati koliko su brzo uticali na nas i naš stvarni svet. Više nam nije bilo potrebno da otkrivamo taj svet, dato nam je više od putokaza - precizna tačka koju treba posetiti, vizija za kojom treba čeznuti i - da bismo postojali i vredeli nešto u uglačanom digitalnom svetu - da zabeležimo bolju verziju sebe baš na tom mestu. Tačke, mesta, prirodne lepote i gradovi postali su viralni pejzaži. U sudaru sa idealizovanim virtuelnim svetom, njegovi (stvarni) delovi su postali prenaseljeni, sa gomilama turista, gomilama smeća, stvarne ulice virtuelno hiperpromovisanih mesta više nisu prohodne, a oni koji su u njima živeli generacijama počeli su da beže iz njih. Dok se u stvarnom svetu uvode karte kako bi se smanjile gužve i održavaju protesti protiv turista, u virtuelnom svetu, poslednjih godina, njegova samostalno stvorena slava je počela da se "razotkriva". Instagram naspram stvarnosti Rođen je oblik Instagrama vs. Realnost koja nas podseća da je virtuelni savršenstvo samo kombinacija ugla, doba dana, godišnjeg doba i obično mnogo filtera. Takođe nas podseća da postoje oblaci, saobraćaj, smeće, pacovi, stanovnici, drugi turisti koji su došli da vide upravo ono što mi imamo. I uopšte, da postoji svakodnevica koja, iznenađujuće, nije tako savršena. Mesta koja su postala globalno popularna u digitalnom svetu, sada moramo da se toga podsetimo, i postala su poznata po svojoj vrednosti i lepoti. Društvene mreže nisu promenile mesta ili stavove, već su se poigrale sa našim očekivanjima i našim umovima tako da očekujemo nestvarno od stvarnih mesta. I još gore, kada naiđemo na stvarna mesta, ostajemo razočarani njihovom stvarnošću, piše Pun kufer. Nema ništa loše u želji da posetite Santorini, sednete na verovatno najpoznatiju stenu na svetu, na litici Troltunga u Norveškoj, doručkujete sa pogledom na nebo puno balona u Kapadokiji, vidite Krivi toranj u Pizi ili magičnu lepotu Plitvičkih jezera. Ali pravi osećaj slobode (i zadovoljstva), kako u prirodnim tako i u urbanim pejzažima, doživećemo samo kada se oslobodimo nerealnih očekivanja i prepoznamo lepotu čak i po kišnom danu ili kada gledamo preko ramena drugih radoznalih posmatrača. Kada dozvolimo sebi i svetu da budemo nesavršeni. I kada se (ponovo) setimo da je upravo tu lepota. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici