Danas, više od jednog veka kasnije, istoričari i istraživači još uvek pokušavaju da sagledaju pravu vrednost oduzete imovine. Prema najkonzervativnijim procenama, bogatstvo Romanovih u vreme Oktobarske revolucije iznosilo je između 9 i 45 milijardi dolara u tadašnjoj vrednosti. Ako se ta suma prilagodi današnjim ekonomskim uslovima i inflaciji, radi se o neverovatnih 250 do 300 milijardi dolara, piše "Telegraf". U to bogatstvo ulazile su carske palate poput Zimskog dvorca i Carskog Sela, ogromni zemljišni posedi širom Rusije, umetnička dela neprocenjive vrednosti, kolekcije porculana, nameštaja, ikona, ali i možda i najvredniji deo - carska kolekcija nakita. Carske regalije, simboli carske moći - carska kruna, žezlo i orb, procenjeni su 1922. godine na više od 375 miliona tadašnjih zlatnih rubalja, što bi danas predstavljalo vrednost veću od 7 milijardi dolara.

Tri kategorije plena

Izveštaj sovjetske komisije iz 1922. godine o raspodeli dragocenosti iz carske riznice Romanovih deli ih na tri kategorije prema vrednosti i značaju:

Prva kategorija - Najvredniji predmeti

Najvrednija grupa sadržavala je 773 predmeta, koji su bili najskuplji i najznačajniji komadi, uključujući carske dragulje, krune, skiptare, carske regale i predmete od zlata i dijamanata. Ukupna vrednost ove grupe procenjena je na oko 654.935.000 zlatnih rubalja, odnosno, otprilike 35,5 milijardi dolara u današnjem novcu. Ovi predmeti su uglavnom ostali u državnom vlasništvu.

Druga kategorija - Predmeti srednje vrednosti:

Obuhvataju luksuzni nakit, srebrne predmete, umetničke predmete srednjeg značaja, skupe satove i druge dragocene ali ne i najprestižnije stvari. Ovi predmeti su često korišćeni za finansiranje države, odnosno prodavani su ili preprodavani u zemlji i inostranstvu.

Treća kategorija - Predmeti manje vrednosti:

Uključuju predmete svakodnevne upotrebe, ukrase, relikvije, nameštaj, porculan i druge kolekcijske predmete manje materijalne vrednosti, ali potencijalno značajne kulturne i istorijske važnosti. Mnogi od ovih predmeta su podeljeni između muzeja, državnih ustanova ili su korišćeni za unutrašnje potrebe sovjetske države. Ova kategorizacija je služila da se olakša raspodela, zaštita i eventualna prodaja dragocenosti kako bi se obezbedila finansijska sredstva novoj vlasti. S obzirom na finansijske teškoće sa kojima se suočavala nova sovjetska vlast, veliki deo dragocenosti je tokom 1920-ih i 1930-ih godina prodat na aukcijama u inostranstvu, uglavnom u Londonu, Berlinu i Parizu, često po znatno nižim cenama. Kupci su bili članovi evropske aristokratije, kolekcionari i čak američki milioneri. Među najpoznatijim predmetima koji su prodati su broševi, dijademi i Fabergé jaja. Palate su pretvorene u muzeje, a privatni posedi konfiskovani i podeljeni. Automobili, odeća, posuđe, knjige i umetnička dela završili su u državnim institucijama ili su jednostavno nestali. Uprkos pokušajima preživelih članova porodice Romanov da povrate deo imovine, njihovi zahtevi nikada nisu prihvaćeni. Imovina dinastije Romanov je, bez sumnje, bila jedna od najvrednijih privatnih zbirki u modernoj istoriji. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.