Rođen 1839. u skromnoj porodici u Njujorku, odrastao je uz majku koja mu je usadila radne navike, dok je otac, putujući trgovac sumnjivog morala i reputacije, retko bio kod kuće. Još kao dečak, Džon Rokfeler je pokazivao preduzetnički duh, uzgajao je ćurke, prodavao slatkiše i radio sitne poslove za komšije. Sa 16 godina dobio je prvi pravi posao - kao pomoćni knjigovođa u jednoj trgovačkoj firmi u Klivlendu, za dnevnicu od 50 centi. Već nekoliko godina kasnije, sa 20 godina, pokrenuo je sopstvenu firmu za prodaju hrane. Ubrzo se dogodilo nešto što će mu odrediti sudbinu, u Pensilvaniji je otkrivena nafta.

Uspon u naftnoj industriji

Dok su drugi jurili da buše, Rokfeler je shvatio da je budućnost u preradi. Otvorio je rafineriju u Klivlendu, a već za dve godine ona je postala najveća u regionu. Godine 1870, zajedno sa bratom Vilijamom i Henrijem Flaglerom, osnovao je "Standard Oil" - kompaniju koja će obeležiti čitavu epohu. Kerozin, poznat kao „svetlost siromašnog čoveka", bio je najtraženiji proizvod. Rokfeler je brzo osvojio američko tržište, a njegova kompanija zapošljavala je naučnike koji su otkrivali nove načine da iskoriste nusproizvode prerade nafte, poput benzina i maziva. Njegova poslovna taktika bila je neumoljiva, kupovao je konkurenciju, sklapao tajne dogovore sa železnicama i koristio svaku priliku da učvrsti monopol. Do 1882. "Standard Oil" je kontrolisao čak 90 odsto američke nafte.

Moć, kritike i pad monopola

Uspon nije prošao bez otpora. Rokfeler je u štampi prikazivan kao nemilosrdni magnat, a novinarka Ida Tarbel napisala je seriju tekstova u kojima je raskrinkala njegove metode i podsmevala se prošlosti njegovog oca. Početkom 20. veka na scenu stupa predsednik Teodor Ruzvelt, odlučan da „razbije trustove". Vlada je 1904. podnela antimonopolski tužbu protiv kompanije "Standard Oil". Posle dugog procesa, 1911. Vrhovni sud SAD presudio je da je kompanija prekršila Šermanov antimonopolski zakon i naredio njeno razbijanje na više manjih firmi. Iako je izgubio monopol, Rokfeler je izašao još bogatiji, jer su nove kompanije, nastale iz matice "Standard Oil", postale današnji giganti "Exxon", "Chevron" i "Mobil". Do kraja života bio je simbol američkog kapitalizma, ali i kontroverzni lik - za jedne vizionar, za druge oličenje beskrupulozne pohlepe. Umro je 1937. godine, a procene njegove imovine variraju - od 30 milijardi do čak 400 milijardi dolara u današnjim vrednostima. Bez obzira na brojke, jedno je sigurno: Džon D. Rokfeler zauvek je promenio način na koji svet razume bogatstvo, moć i granice kapitalizma. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.