Jedan korisnik Reddita, pod imenom "SheZowRaisedByWolves", pokrenuo je zanimljivu diskusiju postavivši pitanje ovim profesionalcima da podele najčudnije i najuznemirujuće stvari na koje su naišli dok su boravili u tuđim kućama. Od krajnje neobičnih izbora u dekoraciji, pa sve do situacija na ivici paranormalnog, odgovori pokazuju koliko privatni prostori mogu biti nepredvidivi, piše Bored panda. Izdvojili smo neke od najzanimljivijih, ili pre najjezivijih prizora koje su radnici morali da istrpe:

Dete koje spava u ormaru

Radio sam kao monter stolarije i ugrađivao nove prozore u kućama. Moj šef i ja morali smo da prolazimo kroz gotovo svaku prostoriju u kojoj je trebalo zameniti prozor. Ušli smo u jednu prizemnu kuću i primetio sam mali krevet i jastuk na podu u ormaru. Ličilo je na krevet za psa. Tokom dana, međutim, shvatio sam da oni nemaju psa, nemaju TV, nemaju nikakvu elektroniku, niti dečije igračke. Ali imaju usvojenu devojčicu s Bliskog istoka. Ispostavilo se da je to bilo mesto gde ona spava. Podsetiću, imali su i malu devojčicu (oko 5 godina) sa sopstvenom sobom, i dečaka (oko 7 godina) takođe sa sopstvenom sobom — oboje sa bravicama i rešetkastim zatvaračima spolja na vratima. A usvojena devojčica je spavala u ormaru. Rekao sam to šefu. On mi je odgovorio da je i ranije nailazio na takve slučajeve i nazvao ih „biblijaši“. Samo je odmahnuo rukom. Ja nisam. Pozvao sam policiju, anonimno. Ne znam šta se dalje desilo. Nisam mnogo duže radio za tog čoveka.

Jezivi čovek u mračnom ćošku sobe

Sestra sam iz službe za mentalno zdravlje u zajednici. Jedne večeri posetila sam stariju gospođu u Londonu. Stanovala je u potkrovlju/loft stanu. Bilo je zimsko i polako je padala tama. Provela sam s njom oko pola sata razgovarajući. Bila je malo manična pa je non-stop pričala — bukvalno satima. Posle nekog vremena pitala sam je hoće li da skuha večeru za sebe. Rekla je da će to uraditi njen prijatelj. Pitala sam kad će prijatelj da dođe. Rekla je da je on već ovde i da gleda preko mog ramena. Okrenem se i u tamnom uglu sobe, iza mene, stoji crni muškarac. Samo stoji i gleda me. Nisam ga videla niti čula dok sam bila tamo pola sata. Očigledno je i on bio pacijent naše službe i u prilično lošem stanju u tom trenutku. Odmah sam pobegla odande.

Mala soba sa metalnom stolicom

Inspektor građevinske kontrole ovde. Pregledao sam kuću koja je trebalo da bude renovirana od strane novih vlasnika. Podrum je bio obložen drvenim panelima, sa španskim pločicama na podu i brdom trofejnih životinjskih glava nakačenih po zidovima; potpuno u starom, „lovačkom“ stilu. Ipak, postojala je i jedna soba izvan podruma, iza sklopive police za knjige — sakrivena vrata koje sam primetio samo zato što sam pokušavao da razumem odnos između temelja i glavnog sprata. Mala soba, možda oko 80 kvadratnih stopa (7,4 kvadratna metra). Na plafonu je bio jedan urezani fluorescentni luster sa teškom čeličnom rešetkom preko njega. Pod i zidovi bili su prekriveni industrijskim vinilom, a u sobi se nalazila samo jedna metalna stolica. Stajala je upravo iznad podnog odvoda. Odmah sam se povukao odande. Renovacija se nikad nije desila; vlasnici su srušili kuću i sagradili novu. Još uvek ne mogu da prođem pored tog mesta a da ne osetim jezu.

"To je posebna soba mog muža..."

Pre nekoliko godina volontirao sam u gradskom veću, pomažući ljudima da očiste svoje kuće nakon što je komšiluk u kojem sam živeo bio poplavljen. Jedna kuća pripadala je kineskom bračnom paru koji je vodio lokalnu prodavnicu. Zamolili su našu ekipu da im pomognemo da uklonimo tepih sa prizemlja, oštećen vodom, kako bi mogao da se baci. Dok smo skidali tepih, primetili smo da je u jednom komadu išao ispod zatvorenih vrata i ulazio u zaključanu sobu. Pitali smo gospođu kuće da li želi da tepih presečemo na vratima i ostavimo sve što je u toj sobi, ili da otključa vrata pa da uklonimo tepih i tamo. Ona je odgovorila: „Moram da pitam muža šta da radimo. To je njegova posebna soba.“ U ekipi su odmah krenuli zbunjeni i nervozni pogledi. Šta to jedan Kinez srednjih godina, vlasnik prodavnice, može da drži u svojoj „posebnoj sobi“? Na kraju se žena vratila sa ključevima i rekla nam da možemo da uđemo i uklonimo tepih. Otključala je vrata, a mi smo se svi okupili oko ulaza dok su se vrata otvarala i otkrila… Sobu u kojoj je tepih bio zalepljen i po zidovima, disko kugla na plafonu, bina na jednom kraju sa ozvučenjem, projektor, a u ćošku verovatno najskuplja karaoke mašina koju sam ikada video. Posebna soba - zaista. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?lang=en Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.