Ulaganja u nekretnine i penzioni planovi sa učešćem poslodavca dodatno su mu uvećali ušteđevinu. Ipak, i dalje oseća nesigurnost u vezi sa svojim finansijama u penziji i žali što nije ranije ulagao. Prvi posao sam dobio sa 17 godina i radio uglavnom slabo plaćene poslove u restoranima, građevini i malim prodavnicama. Bio sam kasni „cvet“, pa sam na fakultet krenuo tek 1993. godine, sa 30 godina. Završio sam osnovne i master studije komunikacija i preselio se u Kanzas, gde sam dobio stalno zaposlenje na koledžu. Posao je uključivao državni program KPERs, penzioni plan sa određenim učešćem poslodavca. Učestvovao sam i doprinosio malu sumu, što je bio početak mog penzionog puta. Napustio sam koledž i Kanzas posle godinu dana. Moj partner i ja izgubili smo naše prvorođeno dete i bilo je preteško ostati tamo. Zaposlio sam se na koledžu u Indijani, gde su takođe nudili penzione beneficije sa učešćem poslodavca. Radio sam tamo od 2002. do 2004. Onda sam otišao u Vašington i zaposlio se na koledžu gde mi se 2005. godine rodila ćerka. Na tom poslu ostao sam 20 godina i dao otkaz tek u junu ove godine.

Moje prve nekretnine

Prvu nekretninu u Vašingtonu kupio sam 2012. godine. Kada sam je 2019. prodao, ostvario sam profit od oko 70.000 dolara, kojim sam otplatio stare studentske kredite, dugove na kreditnim karticama i zajam za auto. Godine 2022. preselio sam se u Mejn, ali sam nastavio da predajem na daljinu. Kupio sam još jednu nekretninu u Vašingtonu 2021, a zatim je 2023. prodao i ostvario lep profit. Kupio sam i treću nekretninu u Mejnu, u kojoj smo živeli dve godine pre nego što smo odlučili da se preselimo u Tenesi. U Mejnu nisam uspeo da nađem posao s punim radnim vremenom, pa sam se preselio zbog boljih poslovnih prilika. Stan u Mejnu izdajem članu porodice, tako da se kredit otplaćuje od rente, dok ja u Tenesiju plaćam kiriju. Nisam nikad planski investirao - koristio sam pogodnosti poslodavaca Pre oko pet godina počeo sam da uplaćujem 7% svoje plate u penzioni fond, a poslodavac je to pratio istim iznosom. Zarađivao sam dovoljno pa sam ulagao još oko 200 dolara mesečno. Vremenom se moj portfolio uvećao. Kad sam imao 59 godina, moji penzioni računi dostigli su 500.000 dolara. Kada je majka preminula 2022. godine, nasledio sam i 70.000 dolara. Uz moju ušteđevinu, to je još skoro 100.000 za penziju. Imam i oko 100.000 dolara u kapitalu kroz nekretnine. Ukupno, moj „penzioni fond“ sada iznosi oko 650.000 dolara. Na svom putu do penzije menjao sam mnogo poslova. Radio sam čak i u Poštanskoj službi, ali sam dao otkaz jer je posao bio previše zahtevan, a premalo plaćen. Danas radim pola radnog vremena u „Cabela’s“-u i pola radnog vremena predajem.

Ne osećam se sigurno, i to je zastrašujuće

Iskreno, nervozan sam. Bivša supruga i ja razveli smo se 2006. godine. Sam sam i sam gradim svoju penzionu ušteđevinu. Čak iako 650.000 dolara zvuči kao velika cifra, nije dovoljno. Ako bih živeo sa 50.000 dolara godišnje, taj novac bi trajao samo oko 12 godina. Imam i zdravstvene probleme koji bi mogli da mi skrate životni vek, ali ne znam da li ću u 71. godini moći i dalje da radim. Plaši me i sama pomisao da u penziji ostanem bez novca. Ne želim u 70-im da se oslanjam samo na socijalnu pomoć i državne stanove. Trenutno tražim još jedan posao u Tenesiju. Plan mi je da radim još četiri godine, da napunim 65, pa onda da odem u penziju – osim ako mi se posao bude toliko dopao da nastavim. U tom trenutku mogao bih i da počnem da koristim socijalno osiguranje. Jedino što bih uradio drugačije - ulagao bih u nekretnine ranije Najviše novca sam zaradio na nekretninama koje sam kupovao i prodavao. Nekretnine su mi dale finansijski podsticaj tek u kasnim pedesetim godinama. Frustriran sam jer sam kreativna osoba. Voleo bih da život posvetim stvaralačkom radu – pisanju, muzici, komponovanju, fotografiji – bilo da to donosi novac ili ne. Umesto toga, sada radim po 50 do 60 sati nedeljno na različitim poslovima, što me iscrpljuje. Nijedan od tih poslova ne volim; oni su samo sredstvo da preživim. Želim da sam ranije počeo da štedim, i to je savet koji bih dao mladima. Naravno, teško je kada radite loše plaćene poslove i jedva sastavljate kraj s krajem. Ali verovatno bih ranije počeo da odvajam makar male sume čim sam dobio posao sa programima gde poslodavac učestvuje – jer tu štednja zaista počinje da rast, preveo Blic Biznis/ Biznis Insajder. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?lang=en Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.