Po gotovo svim merilima, 27-godišnja pevačica i tekstopisac, Rej (Raye), zvezda je u usponu: 2 miliona pratilaca na Instagramu, 27 miliona mesečnih slušalaca na Spotifaju, tri nominacije za Gremi, rekordnih šest Brit nagrada u jednoj godini, kao i pisanje pesme za poslednji album Bijonse. Nastupala je na Kočeli, *Saturday Night Live-u* i na turneji Tejlor Svift. Ali 2024. godine, umetnici koji žele održivu karijeru ne mogu se osloniti samo na talenat ili slavu. Sada moraju strateški objavljivati sadržaj na društvenim mrežama, planirati ekonomične turneje i snalaziti se u složenim pravnim i finansijskim mrežama. Čak ni to često nije dovoljno da bi zaradili. - Trenutno smo na nuli i to je prelepo - kaže Rej u intervjuu za Biznis Insajder. Muzika je oduvek bila biznis, ali striming, TikTok, inflacija i sve veći troškovi turneja drastično su promenili tradicionalne načine na koje muzičari zarađuju novac. Čak je i svetski poznata milijarderka Tejlor Svift priznala da ne može fokusirati karijeru samo na pisanje pesama. - Umorna sam od toga da se pretvaram da ne upravljam sopstvenim biznisom - rekla je za *Rolling Stone* 2019. godine. - Demokratizacija muzičke industrije smanjila je prepreke za ulazak. Problem je što sada svi imaju taj pristup - kaže Donald Pasman, veteran advokat za muzičku industriju i autor knjige "Sve što treba da znate o muzičkom biznisu". - Pravi izazov za umetnike sada je da pridobiju publiku pre nego što uopšte razmisle o saradnji sa izdavačkom kućom, ako je ikada i odluče da idu tim putem. Morate sve sami da radite - dodaje Pasman. - Morate biti CEO svoje kompanije. Morate razumeti svaki aspekt biznisa - kaže Kevin Beird, basista severnoirske indie rock grupe *Two Door Cinema Club*.

Hit pesma nije uvek zlatna karta

Formula za uspeh u muzičkoj industriji izgleda jednostavno: objavite hit pesmu, popnite se na vrh top-lista i zaradite milione. Međutim, stvarnost je daleko od jednostavne. Još pedesetih godina, predatorski ugovori sa izdavačima bili su česti – Čak Beri je, na primer, bio primoran da podeli prihode od svoje prve hit pesme Mejblin sa ljudima koje nikada nije ni upoznao. Striming je dodatno zakomplikovao situaciju, preuzimajući ulogu radio stanica kao ključnog faktora u karijeri muzičara. Brojke sa striming platformi mogu pomoći pesmi da dospe na vrh lista, ali zarada zavisi od mnogih faktora, uključujući složena pravila o autorskim pravima. Na primer, pouzdane procene industrije pokazuju da Spotifaj plaća manje od pola centa po strimu, dok Epl Mjuzik plaća oko jednog centa. [caption id="attachment_117380" align="alignnone" width="1000"] foto: hakanyalicn / Shutterstock.com[/caption] Čak ni umetnici čije pesme dominiraju TikTokom ne zarađuju mnogo. - Plaćanja sa TikTok-a su gotovo zanemarljiva - rekao je jedan muzički menadžer za Bilbord.

Striming donosi više podataka, ali i više rada

Veteranka muzičke scene Tajla Parks, koja je napisala hitove za Arianu Grande, zna koliko je teško zaraditi na strimingu. Autori pesama u proseku zarađuju samo 9,4 centa od svakog dolara koji platforma isplati na ime tantijema, a ako više autora piše jednu pesmu, zarada se deli. - Ono što zaradim od jedne svoje nekretnine za dva meseca iznajmljivanja može da pokrije celu moju turneju - kaže Parks, koja vodi svoj biznis. Za mnoge umetnike, posebno nezavisne, diversifikacija prihoda je neophodna – od dodatnih poslova, kao što su montaža videa ili držanje časova, pa sve do iznajmljivanja nekretnina. U muzičkoj industriji sve je više rada, a sve manje sigurnosti.

Muzičke kuće mogu ponuditi novac unapred – ali muzičari i dalje moraju imati čvrst poslovni plan

Da bi muzičari zaista profitirali od svog rada, prihodi – uključujući tantijeme – moraju premašiti troškove. Problem? Snimanje albuma može biti izuzetno skupo. Muni Long, dobitnica Gremija i autorka pesama za zvezde poput Rijane, Keli Klarkson i Pete Harmonije, u intervjuu za Epl Mjuzik otkrila je koliko snimanje albuma može biti finansijski zahtevno. Prema njenoj proceni, koja uključuje troškove studija (1.200 dolara za 12 sati, plus inženjer zvuka po 75–100 dolara na sat), miksovanje i masterovanje (od 2.500 do 10.000 dolara po pesmi) i kupovinu bitova (od 5.000 do 40.000 dolara), osnovni trošak za snimanje albuma poput njenog „Public Displays of Affection: The Album“ iz 2022. iznosi oko 300.000 dolara. - To eliminiše 75 odsto ljudi koji žele da postanu umetnici. Nisam shvatala koliko novca je potrebno da biste zapravo bili umetnik - rekla je Long. Naravno, ovo su procene troškova za snimanje albuma u okviru mejnstrim industrije, što mnogi umetnici danas izbegavaju. Ali, ovi brojevi pokazuju zašto je ugovor sa velikom izdavačkom kućom i dalje privlačan – unapred dobijeni novac omogućava umetnicima da stvaraju muziku bez brige o često astronomskim troškovima, barem na početku.

Primer muzičkih ugovora – sloboda stvaranja, ali uz cenu

Pevačica Rejčel Činouriri, iz Londona, otkrila je da je potpisivanje ugovora s izdavačkom kućom Parlophone/Atlas Artists u Velikoj Britaniji jedini način na koji je mogla da se potpuno posveti muzici. Bez brige o troškovima stvaranja svog debitantskog albuma Činouriri je mogla da se fokusira na stvaranje i postavljanje temelja svoje karijere. Kaže da njen album, sa vrhunskom produkcijom i sjajnim omotom, ne bi izgledao ovako da nije bilo investicije izdavačke kuće. - Nikada nisam morala da razmišljam: 'Koliko košta ova sesija u studiju?' Kada sam radila na albumu, nisam ni znala koliko su producenti plaćeni – jednostavno je bilo urađeno - priznaje ona. Izdavačke kuće obično nude avans kao podsticaj za potpisivanje ugovora, ali očekuju povraćaj tog novca kroz buduće prihode. Visina avansa zavisi od brojnih faktora – poput broja pratilaca na društvenim mrežama i procenjenog uspeha umetnika. Za pop i hip-hop izvođače, budžeti za snimanje albuma često premašuju 250.000 dolara, piše Biznis Insajder. Međutim, Činouriri otkriva da, uprkos milionima strimova na Spotifaju, još uvek nije ostvarila profit, jer sredstva koja ulaže dolaze direktno od izdavačke kuće. - Plan je da povratimo uloženo i nadamo se da će naš brend početi da donosi zaradu - objasnila je.

Rad izvan sistema velikih izdavača – muzičari i kreativna sloboda

Alternativa velikim izdavačima donosi umetnicima veću kreativnu kontrolu, ali i zahteva borbu sa „gigantima“ industrije. Primera radi, pevačica Tinase, koja je prešla u svet nezavisnih umetnika, uspela je da postigne uspeh na TikToku, ali njeni budžeti su daleko manji od koleginica poput Dože Kat i Normani. Njen menadžer objašnjava da čak ni pesma koja je viralna na TikToku nije dovoljna ako se to ne pretvori u posvećene fanove koji će trošiti novac na muziku. Uprkos uspehu, Tinase se suočava s pritiskom da proizvodi projekte koji su na visokom nivou, čak i uz ograničene resurse.

Turneje – veza s fanovima uz velike finansijske izazove

Turneje su jedan od najboljih načina za izgradnju lojalnosti fanova, ali često donose finansijske gubitke. Troškovi iznajmljivanja autobusa, hotela, tehničara i osoblja za prodaju robe skočili su nakon pandemije, a čak i veći umetnici poput Bad Banija i Dženifer Lopez otkazuju datume zbog slabije prodaje karata. Ipak, mnogi umetnici nastavljaju da investiraju u turneje jer one omogućavaju dublju vezu sa publikom. - Veza uživo s fanovima je ono što stvara posvećene slušaoce za ceo život - kako kaže menadžer Tinase.

Muzičari i društvene mreže

Umetnici danas moraju biti i izvođači i influenseri. Na primer, Rejčel Činouriri je svakodnevno kreirala TikTok sadržaj kako bi opravdala svoj ugovor. Iako je to često iscrpljujuće, prisutnost na društvenim mrežama donosi neophodnu vidljivost i pomaže umetnicima da dosegnu širu publiku. - Da biste uspeli, potrebno je troje: odlična umetnost, veština prodaje i sreća - objašnjava Tesa Vajlet, nezavisna umetnica. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.