Prema izveštaju, u naredne četiri godine četvrtina muzičara mogla bi da se suoči sa gubitkom prihoda usled širenja muzike generisane veštačkom inteligencijom. Ovaj alarmantni podatak dolazi iz studije o uticaju AI na muzičku industriju, koja predviđa da će muzički stvaraoci u narednih pet godina izgubiti do 10 milijardi evra. Samo u 2028. godini očekuje se godišnji gubitak od čak 4 milijarde evra, ako stopa prodora generisanog AI sadržaja nastavi da raste.

Veštačka inteligencija obogaćuje tehnološke kompanije na štetu umetnika

Istraživanje, koje je sprovela međunarodna organizacija za zaštitu prava stvaralaca CISAC, otkriva da će generisana AI muzika značajno ugroziti prihode ljudskih stvaralaca, dok će istovremeno obogatiti tehnološke kompanije. Predviđa se da će iste one 4 milijarde evra, koje muzičari gube, završiti u rukama tehnoloških firmi koje razvijaju AI muziku, dok će vrednost tržišta nekreativne muzike porasti na 16 milijardi evra godišnje do 2028. godine. Ovaj fenomen najverovatnije će se najpre odraziti na striming platformama, gde će automatizovane plejliste usmeravati korisnike da slušaju AI muziku umesto one koju su stvorili ljudski umetnici. Veliki deo ove muzike biće namenjen za pozadinsko slušanje u javnim prostorima i kroz pasivne plejliste.

Gubitak u audiovizuelnoj industriji

Osim u muzici, problem će biti još veći u audiovizuelnoj industriji. Očekuje se da će tržište sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom porasti na 48 milijardi evra do 2028. godine. Ovo uključuje potpuno AI-generisane video-sadržaje, ali i primenu AI alata za režiju i pisanje scenarija. Iako neki vide AI kao alat koji može pomoći umetnicima, studija upozorava da će najveću korist imati tehnološke kompanije, koje mogu masovno da proizvode sadržaj po nižoj ceni od umetnika.

Ugrožena autorska prava

Još jedan važan problem je to što se AI modeli „vežbaju“ na delima koja su kreirali ljudi, često bez njihovog pristanka. Većina sadašnjih modela koristi zaštićene radove u procesu obuke, bez autorizacije, piše BIZlife. Generalni direktor CISAC-a Gadi Oron izjavio je: „Studija pokazuje ogroman značaj koju autorski radovi donose kompanijama koje razvijaju AI.“ On je dodao da zaključci ukazuju na duboku nepravdu: „stvaraoci su isključeni iz profita koju generišu njihova dela, dok AI kompanije ostvaruju enormne prihode.“ Predsednik CISAC-a Bjorn Ulveus upozorio je: „AI ima potencijal da otvori nove mogućnosti za stvaraoce, ali ako se loše reguliše, može naneti ogromnu štetu njihovim karijerama i egzistenciji.“ Ovo je prva globalna studija koja procenjuje ekonomski uticaj generisanog AI na stvaraoce muzike i audiovizuelnih sadržaja. CISAC poziva donosioce odluka da izmene zakone kako bi zaštitili kreativne industrije i ljude koji u njima rade. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.