Rođaci zatvorskih radnika koji su ga izgradili pod nacistima su zgroženi poslovnim poduhvatom koji nudi pod nazivom "BunkerCoin" kao ulazne tokene u obećano sklonište od apokalipse, prenosi AFP. Drugi sumnjaju na razrađenu smicalicu da se nemačke vlasti osramote i da se podigne cena za eventualnu ponovnu prodaju tog osetljivog istorijskog dobra državi. Tunel su izgradili zatvorenici držani u aneksu koncentracionog logora Buhenvald, u šumi oko 200 kilometara (120 milja) jugozapadno od Berlina u blizini grada Halberštata. U logor je internirano oko 7.000 prinudnih radnika, od kojih je više od polovine umrlo kopajući 13 kilometra dug sistem tunela gde su nacisti proizvodili avione u poslednjoj fazi rata.

Šta se nudi bunker za Treći svetski rat?

Bogatašima se nudi podzemni siguran prostor sa sopstvenom klinikom, školom, radionicom, kazinom, barom, teretanom i banjom, kao i „veštačkim izlascima i zalascima sunca“. Stanovanje će biti „slično luksuznom smeštaju na jahti“, a hrana će se obezbeđivati kroz uzgoj u zatvorenom prostoru i uzgoj pečuraka. Da bi dobili pristup u slučaju rata ili druge velike katastrofe, od klijenata se traži da kupe BunkerCoins, od kojih svaki kupuje jedan kubni centimetar budućeg bunkerskog prostora. Po tom kursu, mala soba bi koštala oko pola miliona evra.

Ko stoji iza projekta?

Preduzetnik iza ovog poduhvata je Peter Karl Jugl, koji prema vestima nedeljnika Der Spiegel ima veze sa ekstremno desničarskim ličnostima. Juglova firma Global Project Management kaže da je specijalizovana za kupovinu "problematičnih nekretnina", ali poseduje i dejting aplikaciju. Jugl je kupio lokaciju tunela 2019. od stečajnog upravnika nakon što je ranije služio kao skladište municije za komunističku istočnonemačku državu. U telefonskom intervjuu AFP-u, Jugl je rekao da ne razume oko čega je bila ta galama i rekao da je bio "nepravedno tretiran, vređan i da mu se pretilo".

Ponudio otkup za veće pare

Kako se kontroverze rasplamsavaju, Jugl je ponudio državi Saksonija-Anhalt šansu da vrati tunele. Njegova tražena cena, prema više izvora, iznosi osam miliona evra – daleko iznad 1,3 miliona evra koliko je za to platio. Državno ministarstvo kulture saopštilo je AFP-u da nije primilo zahtev za građevinsku dozvolu za superbunker i da je, pošto je "spomenik kulture, potrebno odobrenje za sve strukturalne ili promene korišćenja". Potvrđeno je da se državni ministar kulture Rajner Robra u pismu nemačkim ministrima odbrane i unutrašnjih poslova pozabavio pitanjem potencijalnog otkupa. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.