Dodali su vas na sastanak. Kasno je popodne, kraj radne nedelje, i neko prezentuje PowerPoint prezentaciju. Već možete da naslutite kako će to izgledati. Prezentator čita reči koje su već napisane na slajdovima, a vi ih možete pročitati sami. Sledeći slajd. Pošto ste već gledali stotine PowerPoint prezentacija, znate da će ova trajati celu satnicu. Oči se počinju da zamagljuju, a zevanje je suzdržano. Sledeći slajd. Prezentator pokušava da pusti video, ali zvuk ne radi. "Shvatili ste poentu", kaže on. Sledeći slajd. Gotovo četiri decenije nakon lansiranja PowerPoint-a, slajd prezentacije ostaje jedan od najdominantnijih faktora koji oblikuju način na koji razmišljamo — ili ne razmišljamo — o svom poslu. Od startap prezentacija do vojnih nabavki, od kvartalnih sastanaka upravnog odbora do obuka o zlostavljanju, milijarde prezentacija se održavaju svake godine u jednom rigidnom formatu koji kompresuje informacije na PowerPoint-u ili njegovim imitacijama kao što su Keynote, Google Slides, ili Figma Slides. Čovečanstvo i dalje pokušava da stavi bitne informacije u jednostavne slajdove sa samo jednom idejom, sklanjajući ih iz konteksta i izgovarajući naglas u pratnji GIF-ova, grafika i animiranih prelaza. Retko kada ovakve prezentacije podstiču ozbiljna pitanja ili razgovor sa publikom. Neprestano se trudimo da „prodamo“ svoje ideje šefovima, investitorima i kolegama koristeći jedan univerzalni alat koji ne odgovara svim potrebama. Međutim, neki ljudi konačno razmišljaju van okvira slajdova. Džef Bezos, Ilon Mask, Sundar Pičai i vojni lideri počeli su da kritikuju i čak zabranjuju slajd prezentacije na sastancima, umesto toga favorizujući memorandume ili, čak, staromodne diskusije bez vizuelnih pomagala. Kompanija Rippling, koja se bavi HR i platnim softverom, uradila je nešto što je mnogima izgledalo nemoguće: završila je finansijski krug (serija A od 45 miliona dolara) bez slajdova. Nekoliko startapa, uključujući i jedan sa Edvardom Nortonom — da, glumcem — pokrenulo je alternative za slajdove. Čini se da ni tri nominacije za Oskara nisu poštedile Nortona i njegove kolege od stresa slajd prezentacija, pa su osnovali Zeck kako bi se borili protiv njih.

Da li je model slajdova u opasnosti?

Da li je došao trenutak kada ćemo reći: "Ovaj sastanak mogao je biti email", ali i "Ovaj sastanak mogao je proći bez slajdova"? Tokom većeg dela 20. veka, radni sastanci su obično bili mali i neformalni razgovori sa nekoliko kolega. Međutim, 1980-ih, računska revolucija je generisala ogromne količine podataka koje su preduzeća morala da analiziraju i deluju na njima. To je dovelo do češćih i većih sastanaka, što je značilo više prezentacija, a samim tim i više slajd projektora. Ali te prezentacije bile su nezgrapne, zahtevne i teško ih je bilo napraviti. Tada, sredinom 1980-ih, softverska firma Forethought razvila je prvi grafički program koji je omogućio korisnicima da povežu niz slajdova. Prvobitno nazvan Presenter, lansiran je u aprilu 1987. godine kao PowerPoint. Microsoft je odmah prepoznao njegov potencijal i kupio Forethought samo četiri meseca kasnije za 14 miliona dolara. Za samo delić od 14 milijardi dolara koje je Microsoft investirao u OpenAI, stekao je program koji je, bez sumnje, oblikovao način na koji preduzeća funkcionišu. Do 1993. godine, Microsoft je zarađivao 100 miliona dolara godišnje od PowerPoint-a, a do 2003. godine cifra je porasla na milijardu dolara. Microsoft je procenio da je svakog dana širom sveta bilo 30 miliona PowerPoint prezentacija. Mnogi ljudi su postali verni slajdovima, uključujući mog bivšeg šefa. Kada sam radio u BarkBox-u, Nick Cogan, potpredsednik kreativnog sektora, uvek nas je terao da pravimo slajdove — ne samo za velike prodajne prezentacije, već i za svaku sitnicu. Planiranje proizvoda, stilistički vodiči, šta god da je bilo, slajdovi su bili obavezni. Možda bih voleo da se izvine zbog svih tih slajdova, ali on se samo smeška i brani ih, jer kao bivši animator voli ih zbog njihove sposobnosti da ispričaju priču. On tvrdi da je "pogledajte ovo, ne nas" ključan za uspešno predstavljanje. Iako mnogi smatraju slajdove efikasnim, mnogi drugi ih kritikovali. Medijski teoretičar Edward Tufte objavio je 2003. godine knjigu "Kognitivni stil PowerPoint-a", koja je postala jedno od najžešćih napada na ovaj program. Tufte optužuje PowerPoint i sve slajd programe zbog toga što nas čine glupljima, uništavaju kvalitet i kredibilitet naše komunikacije i pretvaraju nas u dosadne govornike. Smatra da PowerPoint favorizuje prezentatora, a ne publiku, što ostavlja malo prostora za aktivno slušanje i postavljanje pitanja. Tufte ide toliko daleko da tvrdi da je PowerPoint-ova „siromaština sadržaja” i skraćivanje dokaza i misli odgovorna za nesreću svemirskog broda Columbia. Inspirisan Tufteom, Jeff Bezos je 2004. godine zabranio PowerPoint na izvršnim sastancima u Amazonu. U njegovom mestu razvijen je "Amazon Six-Pager" — detaljan memorandum u narativnoj formi koji iznosi poslovne probleme koji su izazvali potrebu za sastankom. U PowerPoint-u informacije često gube značaj zbog forme, dok memo omogućava da se razjasni šta je tačno problem, omogućujući prisutnima da dođu na sastanak već informisani. Iako je Zeck još uvek daleko od toga da zameni PowerPoint, Wolfe veruje da ljudi konačno počinju da se protive ideji da su slajdovi jedini alat za sastanke. Zeck nudi alternativu u vidu zajedničkog sajta koji omogućava svima da uređuju i dele informacije u realnom vremenu, bez potrebe za pojedinačnim slajdovima. Iako PowerPoint možda neće nestati u skorije vreme, već se sve više koristi u kulturi, pa čak i na neočekivanim mestima, kao što su „PowerPoint zabave” i romantični gestovi. Možda je vreme da se slajdovi ponovo iskoriste u originalnoj funkciji: za ispričavanje priča piše Biznis insajder. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.