Rođen je 1847. godine kao sin mađarskih imigranata. Kao mladić odlučuje da bez novca ode u Ameriku, gde je bio prinuđen da radi najteže i najrazličitije poslove uz minimalnu nadoknadu. Pričao je nemački i francuski, ali ne i engleski, te mu je to predstavljalo problem u prvim mesecima. Radio je u štali za mazge, kao konobar i grobar, nosio je prtljage putnicima. Imao je sreće da u biblioteci, u koju se učlanio kako bi učio engleski i pravo, upozna urednika nemačkog lista koji mu je ponudio posao nakon što mu je Pulicer dao koristan šahovski savet. U nemačkom listu je radio kao novinar četiri godine. Pred sam bankrot lista za koji je pisao, Pulicer kupuje udeo i postaje suvlasnik i izdavač. Sa 25 godina je osnovao svoj list, „Sain Louis Dispatch“ i nastavlja da kupuje listove koji su pred bakrotom i pretvara ih u uspešne medije. Osniva nedeljnik „Sunday World“ i list „The World“. Deset godina nakon osnivanja, tiraž lista „The World“ je dostigao 600.000 i postao najtiražniji list u Americi, iako je prve godine tiraž bio samo 4.000.

Pisao i o onome što drugi nisu

Pulicer nije išao samo za profitom – njegove novine su bile najčitanije među radničkom klasom i siromašnima jer je pisao o problemima društva, korupciji, kriminalu, aferama, policijskoj brutalnosti, kritikovao je monopoliste… Organizovao je akciju prikupljanja novca od čitaoca za izgradnju postolja Kipa slobode. U svoje novine je uveo „fičere“, odnosno priče o ljudima koji su na margini društva, o siromašnima, imigrantima, udovicama… U svojim novinama, posebnu pažnju pridaje istraživačkom novinarstvu. Jedna od novinarki koja radi u njegovom listu, Neli Blaj, pretvara se da je mentalno obolela i ulazi u psihijatrijsku ustanovu kako bi ispitala istinitost glasina o iživljavanju lekara nad pacijentima. Nakon toga, ona piše niz tekstova i knjigu „Deset dana u ludnici“ koja potresa američku javnost. Pulicer je u svojim listovima objavio prvi strip i putopisne reportaže – pod pseudonimom Neli Blaj, Elizabet obilazi svet za nešto manje od 80 dana i piše reportaže. List „Newyork World“ objavljuje strip pod nazivom „Žuti dečak“ – prvi strip u boji koji se objavljuje u dnevnim novinama. Iako su krajem ’80-ih godina najtiražnije novine bile Pulicerove, u stopu ga je pratio rival Herst sa listom „Newyork Journal“. Herst je u jednom trenutku imao više čitaoca od Pulicera jer je imao više novca, nudio je veću platu Pulicerovim novinarima kako bi radili za njega i po ugledu na Neli Blaj, angažuje novinarku Eni Lori koja se takođe bavi istraživačkim novinarstvom. Pulicer ostavlja dva miliona dolara Univerzitetu Kolumbija, pomoću čega se osniva škola novinarstva pri Univerzitetu Kolumbija godinu dana nakon njegove smrti. Prva Pulicerova nagrada dodeljena je 1917. godine. Prema testamentu, Pulicer je zamislio savetodavni odbor sastavljen od izdavača koji bi dodeljivali nagradu. Danas, pobednike glasanjem bira Odbor Pulicerove nagrade koji čini petnaestak stručnjaka, urednika, profesora i novinara. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.