Samo nekoliko godina nakon osnivanja FedEksa, Fred je napravio veliki rizik kako bi kompaniju održao u životu. Osnovao je Federal Ekspres 1971. godine, a poslovanje je počelo 1973. godine. Ideja za kompaniju potekla je iz rada koji je napisao kao student na Jejlu 1965. godine. U svom radu objasnio je kako bi kompanije mogle brže dostavljati pošiljke ako promene strategiju transporta, prema navodima na FedEks sajtu. Međutim, profesor nije verovao da je ideja izvodljiva, pa je njegov rad ocenjen sa "C" (što bi bila trojka kod nas), izvestio je magazin Entrepreneur 2008. godine. Smit nije odustao. Nakon što je diplomirao na Jejlu i služio dve ture u Vijetnamu kao marinac, 1971. godine je kupio kontrolni udeo u Arkansas Aviation Sejlsu. Sa novom kompanijom, Smit je shvatio koliko je teško dostaviti robu za samo nekoliko dana, pa je odlučio da je vreme da pokuša da primeni svoju ideju sa Jejla. Prema magazinu Entrepreneur, do kraja 1972. godine, Smit je prikupio 80 miliona dolara kroz kredite i investicije. FedEks je počeo sa radom u aprilu 1973. godine i brzo je rastao. Međutim, rastući troškovi goriva ubrzo su stigli mladu kompaniju, zadužujući je milione dolara. Investitori su odbili da daju FedEksu dodatna sredstva, i magazin je naveo da je "bankrot bio realna mogućnost." Kada je kompaniji ostalo samo 5.000 dolara, Smit je pokušao da dobije dodatna sredstva od General Dinamiksa, ali odbor je to odbio. Na povratku kući, Smit je skrenuo u Las Vegas, gde je osvojio 27.000 dolara na blekdžeku, koje je poslao nazad FedEksu, prema izveštaju Forbsa. - Tih 27.000 dolara nisu bili presudni, ali su bili znak da će se stvari popraviti - rekao je Smit kada se prisećao tog srečnog dana. - Bio sam veoma posvećen ljudima koji su pošli sa mnom na ovaj put, i ako je trebalo da propadnemo, to bi bilo u borbi. Nije bilo šanse da se povučem i ne završim ono što smo započeli - rekao je. Nakon svoje pobede na blackjack-u, Smit je uspeo da prikupi dodatnih 11 miliona dolara, naveo je magazin. Do 1976. godine, prihod FedEksa je dostigao 75 miliona dolara, a kompanija je izašla na berzu dve godine kasnije. Prema sajtu kompanije, FedEks je prijavio prihod od milijardu dolara 1983. godine. Iako je 2008. godine bila pogođena recesijom, kompanija se oporavila. Prema Forbsu, kompanija je prošle godine ostvarila prihod od 69,7 milijardi dolara. Smit, koji je i dalje generalni direktor i predsednik FedEksa, procenjuje se da ima neto vrednost od 3,9 milijardi dolara, prema Forbsovom kalkulatoru u realnom vremenu. Iako je kockanje sa poslednjih 5.000 dolara FedEksa bilo riskantno, Smit ne pokazuje znake da žali zbog svoje odluke. U jednom eseju koji je Forbs objavio 2017. godine, Smit je napisao: - Nijedan diplomac poslovne škole ne bi preporučio kockanje kao finansijsku strategiju, ali ponekad se isplati biti pomalo lud na početku karijere. Pored sada već poznatog poteza Freda Smita sa blekdžekom, koji je spasao FedEks, ova priča postala je simbol nesvakidašnjeg preduzetničkog duha, u kojem su upornost i nekonvencionalne odluke bile ključne za oblikovanje FedEksa u logističkog giganta kakvog danas poznajemo. Kada se Smit vratio sa 27.000 dolara koje je osvojio u Las Vegasu, taj novac nije bio dovoljan za rešavanje svih finansijskih problema, ali je bio važan podstrek za ceo tim da nastave dalje. Ričard Frok, viši izvršni direktor FedEksa, seća se kako je Smitova kocka naglasila činjenicu da više nemaju šta da izgube i da je vredelo boriti se, što je pokrenulo seriju napora da se obezbede dodatne investicije potrebne za opstanak kompanije. Ova epizoda sa blekdžekom često se navodi kao primer proračunatog rizika u vreme krize. Smitova pobeda omogućila je kompaniji da nastavi poslovanje dovoljno dugo da obezbedi dalja ulaganja, uključujući i dodatnih 11 miliona dolara ubrzo nakon ovog incidenta. [caption id="attachment_69018" align="alignnone" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption] Do 1976. godine, FedEks je ne samo ostvario svoj prvi profit, već je krenuo putem eksponencijalnog rasta i samo nekoliko godina kasnije izašao na berzu. Iz tih očajničkih početaka, kompanija je prerasla u svetskog logističkog giganta koji danas posluje u više od 220 zemalja, ostvarujući prihode veće od 85 milijardi dolara godišnje. Zanimljivo je da Smit nije jedini osnivač koji se oslonio na kocku kako bi spasao svoju kompaniju. Slične priče drugih preduzetnika, poput Bila Grosa, osnivača PIMCO-a, pokazuju koliko je snažan taj pokretački duh u ranim fazama razvoja pojedinih svetskih korporacija. Inspirativne priče poput ovih i dalje motivišu preduzetnike, podsećajući ih da su nekada hrabre, nesvakidašnje odluke presudne za uspeh. U korenu Smitove priče nalazi se ideja o nepokolebljivoj posvećenosti i veri u viziju, čak i kada je finansijski pritisak bio gotovo nepodnošljiv. Njegova priča inspiriše ne samo zbog hrabrosti i inovativnosti već i zbog toga što pokazuje koliko dalekosežan uticaj može imati jedna naizgled jednostavna ideja koja u sebi nosi potencijal da promeni čitav sektor. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.