Ova evroazijska zemlja čudesne prirode i bogatog kulturnog nasleđa prvi put je od sticanja nezavisnosti 1991. godine nastupila na EXPO 2000 u Hanoveru, dok je članica Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) postala 2008. godine. Azerbejdžanski paviljoni na EXPO 2015 u Milanu i EXPO 2017 u Astani bili su među najposećenijima, a na Specijalizovanoj izložbi u Kazahstanu, Azerbejdžan je osvojio srebrnu medalju za dizajn izložbenog prostora.

Kulturno i sportsko bogatstvo

Azerbejdžan se može pohvaliti širokom lepezom narodnih igara i plesova koji oslikavaju njegovo veliko i bogato kulturno nasleđe. Neki od najpopularnijih narodnih plesova su Nalbaki, živahan i ritmičan ples koji se izvodi sa malim tanjirima, Jali, kolektivni ples koji simbolizuje jedinstvo i snagu, Terekeme, koji predstavlja nomadski način života Terekeme naroda, Uzundara, graciozni ples koji se često izvodi na proslavama, dok je Kaval jedan od onih tradicionalnih plesova koji na najbolji način oličava eleganciju i duh azerbejdžanskog folklora. Sastavni deo nekih značajnih tradicionalnih igara su Zorkana, drevni oblik borilačkih veština i fizičkog treninga, i Čovgan, tradicionalna polo igra koja datira još iz srednjeg veka i koju je UNESCO uvrstio u svoju listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Muzičko nasleđe Azerbejdžana duboko je ukorenjeno u njegovim kulturnim tradicijama, a najznačajniji instrumenti su tar, kamanča, saz, kaval, nagara, zurna i balaban. Opera, narodna muzika, Ašik tradicija, mugam i savremeni azerbejdžanski džez su najpopularniji muzički žanrovi, dok je ključnu prekretnicu u muzičkoj istoriji zemlje predstavljala kompozicija Lejla i Medžnun (1908) Uzeira Hadžibejlija, koja je bila prva opera u muslimanskom svetu. Osim kulturne, Azerbejdžan ima i bogatu sportsku tradiciju, naročito se ističući u rvanju slobodnim stilom, džudou i šahu. Sportisti i majstori iz ovih disciplina imaju mnogobrojne međunarodne uspehe. Azerbejdžan je takođe bio domaćin brojnih sportskih manifestacijama među kojima se naročito ističu organizacija finala Lige Evrope 2019. godine i Evropsko prvenstvo u fudbalu 2020.

Odnosi sa Srbijom

Srbija i Azerbejdžan uspostavili su diplomatske odnose 1997. godine, a njihova tradicionalno prijateljska priroda dodatno je unapređena potpisivanjem Deklaracije o prijateljskim odnosima i strateškom partnerstvu iz 2013. i Zajedničkog akcionog plana o strateškom partnerstvu iz 2018. godine. EXPO 2027 Beograd je još jedna prilika da se ovo partnerstvo i saradnja dodatno učvrste. „Veoma smo uzbuđeni zbog toga što nam u goste dolazi Azerbejdžan, prelepa zemlja na granici Evrope i Azije, koja će nesumnjivo imati zapažen nastup na EXPO 2027 Beograd. Radujemo se što ćemo moći da, kroz igru i muziku, otkrijemo svetu delić njihove bogate i šarenolike kulture, koja, tradicionalno, na međunarodnim izložbama privlači ogroman broj posetilaca“, naveo je direktor preduzeća EXPO 2027 d.o.o. Beograd Dušan Borovčanin. Na prvoj međunarodnoj izložbi na Zapadnom Balkanu u Beogradu učestvovaće više od 120 zemalja, međunarodnih organizacija i kompanija, a očekuje se da će srpska prestonica tokom 93 dana trajanja EXPO 2027 privući više od četiri miliona posetilaca. Detaljnije informacije o EXPO 2027 mogu se pronaći na LINKU. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?is_from_webapp=1&sender_device=pc Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.