U Velikoj Britaniji, na primer, samo 3 odsto novca postoji u fizičkoj formi, dok ostatak, 97 odsto, čini digitalni novac, stvoren iz ničega. Ovu praksu primenjuju banke širom sveta, a rezultati su dramatični. Svaki stambeni kredit, auto kredit ili transakcija kreditnom karticom znači stvaranje novog novca. A kada dug bude otplaćen, novac nestaje, ali banka zadržava kamatu kao profit. Na ovaj način banke ne samo da kontrolišu tok novca, već i odlučuju kome će ga dati, često preferirajući sigurne investicije poput nekretnina i finansijskih špekulacija. Ovo je razlog zašto cene stanova stalno rastu, dok mali biznisi struggle zbog nemogućnosti da dobiju kredite. U vremenima rasta, banke prekomerno štampaju novac, podstičući inflaciju, a cene akcija i nekretnina skaču. Ljudi se zadužuju još više, ulazeći u dugove koje ne mogu da otplate. A onda, dolazi recesija: banke prestaju da odobravaju kredite, smanjuje se količina novca u opticaju, a poslovanje postaje sve teže. Ovaj ciklus se ponavlja, jer je ekonomski sistem zavisan od duga novac može postojati samo ako neko drugi bude u dugovima. Kada banka odobri kredit, ona ne uzima novac iz trezora , već ga jednostavno stvori unošenjem brojeva u računar. U Velikoj Britaniji, samo 3 odsto novca postoji u obliku gotovine. Ostalih 97 odsto je digitalno, stvoreno iz ničega. Istu praksu koriste banke širom sveta. – Svaki stambeni kredit, auto kredit ili transakcija kreditnom karticom znači stvaranje novog novca.  Kada otplatite dug, taj novac nestaje  ali banka zadržava kamatu kao profit - naovde ekonomski stručnjaci.

Zašto cene stanova rastu, a mali biznisi propadaju?

Pošto banke kontrolišu stvaranje novca, one odlučuju kome će ga dati. Umesto da podrže proizvodne delatnosti, one preferiraju nekretnine i finansijske špekulacije – jer je to sigurnije i profitabilnije za njih. – Zato cene stanova neprestano rastu.  Zato mali biznisi teško dobijaju kredite. Zato jaz između bogatih i siromašnih sve više raste - sagalsni su dalje ljudi koji se bave fnansijama. Banke u dobrim vremenima prekomerno štampaju novac. Cene nekretnina i akcija skaču. Ljudi ulaze u još veće dugove. Dolazi do kraha.

A šta se dešava u krizi?

•  Tokom recesije, banke prestaju da odobravaju kredite
• Manje novca u opticaju → Poslovi propadaju.
• Kriza se produbljuje.

Ovaj ciklus se stalno ponavlja, jer je ekonomija zavisna od duga. Svaki evro, dolar ili dinar u ekonomiji postoji samo zato što iza njega stoji dug. – Da bi neko imao novac, neko drugi mora biti u dugovima.  Da bi ekonomija rasla, ukupan dug mora da raste.  Kada vlade zagovaraju "smanjenje duga", ignorišu ključnu činjenicu: bez duga, nema novca.

Ko zaista kontroliše novac?

Mnogi misle da države upravljaju novcem. U stvarnosti, centralne i privatne banke drže poluge moći. Čak ni političari i ekonomisti često ne razumeju kako sistem funkcioniše. A kad banke naprave haos? Građani ih spašavaju. Finansijska kriza 2008. izbrisala je bilione dolara. Umesto da reše problem, vlade su štampale još novca da spasu banke. Taj novac nije završio kod običnih ljudi – ostao je u finansijskom sektoru, stvarajući sledeći balon.

Kako da se oslobodimo ovog sistema?

Ako želimo pravedniju ekonomiju, potrebne su ozbiljne promene:

• Javna kontrola nad stvaranjem novca.
•  Da li privatne banke treba da imaju tu moć?
• Krediti koji pomažu realnoj ekonomiji
• Umesto špekulacija i balona.
• Ekonomija koja ne zavisi od beskonačnog duga .
• Trenutni sistem tera ljude u začarani krug zaduživanja.

Dok se to ne promeni, živimo u ekonomiji u kojoj je novac dug, a banke su pravi vladari tržišta.

Zašto je ovo pogubno?

Sistemi zasnovani na dugu omogućavaju bankama da zarađuju dok ostatak sveta pati. Vlade, umesto da rešavaju problem, štampaju više novca kako bi spasili finansijski sektor, dok obični građani bivaju zaduženi do kraja života. Čak i tokom finansijske krize 2008. godine, kada su banke izazvale haos, novac nije otišao ljudima koji su ga zaista trebali, već je ostao u rukama onih koji su već bogati.

Kako se osloboditi?

Pitanje je da li bi banke trebalo da zadrže svoju moć da stvaraju novac. U trenutnoj situaciji, sistem koji zavisi od duga postavlja ograničenja pred ekonomski napredak. Da bi ekonomski sistem bio održiv, potrebne su ozbiljne reforme:

• Javna kontrola nad stvaranjem novca: Trebalo bi da države preuzmu kontrolu, umesto da privatne banke imaju monopol.
• Krediti za realnu ekonomiju: Kredite bi trebalo da dobiju preduzetnici i oni koji podstiču proizvodnju, a ne oni koji ulažu u nekretnine i špekulacije.
• Ekonomija koja ne zavisi od duga: Sistem u kojem je svaki evro ili dolar u ekonomiji vezan za dug, jednostavno nije održiv.

Dok se ove promene ne sprovedu, bićemo zatvoreni u začarani krug u kojem su banke pravi vladari tržišta. BONUS KLIP Pogledajte vesti o Expo 2027: ?is_from_webapp=1&sender_device=pc&web_id=7386934930050172421 Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.