Prema novim odredbama, dobit ostvarena u postupcima likvidacije i stečaja sada podleže jasnijim pravilima oporezivanja. Pravna lica koja ulaze u jedan od ovih procesa obavezna su da podnesu poreske prijave i bilanse u definisanim rokovima. Prilikom pokretanja postupka likvidacije ili stečaja, poreski obveznik mora dostaviti prijavu sa finansijskim stanjem pre otvaranja postupka. Na kraju postupka likvidacije ili stečaja, prijava se podnosi sa stanjem na dan završetka ili obustave procesa. Ako se sprovodi plan reorganizacije, poreski obveznik je u obavezi da pre podnošenja plana dostavi poresku prijavu sa stanjem koje prethodi njegovoj primeni. Stečajni i likvidacioni upravnici imaju ključnu ulogu u sprovođenju ovih obaveza i odgovorni su za podnošenje poreskih prijava u roku od 60 dana od registracije promene ili donošenja pravosnažne odluke.

Poreske obaveze u stečajnom postupku

U situacijama kada stečajni postupak dovede do bankrotstva firme, dobit preduzeća se računa kao razlika u vrednosti imovine između početka i kraja stečajnog postupka. Pritom se u obzir uzimaju i obaveze prema poveriocima. Sva poreska dokumentacija u ovom slučaju mora biti predata u roku od deset dana od pravosnažnosti sudske odluke o zaključenju stečaja. Posebnu pažnju zakon posvećuje slučajevima statusnih promena koje vode ka gašenju pravnih lica. Ukoliko kompanija prestane da postoji zbog spajanja, pripajanja, podele ili izdvajanja, poreska prijava se mora podneti u roku od 60 dana od upisa promene u registar. U situacijama kada dolazi do podele firme, njeni pravni sledbenici su obavezni da dostave izveštaj o raspodeli prava i obaveza.

Odgovornost članova društva i rokovi za prijave

Jedna od značajnih izmena odnosi se na odgovornost članova društva u slučaju likvidacije. Prema novim pravilima, svi članovi društva snose solidarno poreske obaveze do visine imovine koju su stekli tokom postupka likvidacije. Ova odredba sprečava izbegavanje poreskih dugova kroz formalno zatvaranje preduzeća. Rok za podnošenje redovnih poreskih prijava ostaje 180 dana od isteka poreskog perioda, ali se u specifičnim slučajevima skraćuje, i to: za statusne promene rok je 60 dana, a za stečajne postupke poreske prijave moraju biti predate u roku od 10 dana od pravosnažnosti odluke. Ukoliko obveznik ne dostavi poreski bilans zajedno sa prijavom, zakon predviđa da se takva prijava smatra nepotpunom, što može izazvati dodatne administrativne i finansijske posledice za preduzeće.

Kada i zašto pokrenuti stečajni postupak?

Stečaj i naplata potraživanja pokreću se u situacijama kada preduzeće više nije u stanju da ispunjava svoje finansijske obaveze. Najčešći razlozi za pokretanje stečajnog postupka uključuju trajnu nesposobnost plaćanja, koja ukazuje na ozbiljne finansijske probleme i dugotrajnu nelikvidnost. Takođe, razlog za stečaj može biti i prezaduženost, kada obaveze preduzeća značajno premašuju njegovu imovinu, otežavajući normalno poslovanje. Inicijativu za pokretanje stečaja mogu podneti poverioci, likvidacioni upravnik ili sam dužnik, dok konačnu odluku donosi sud.

Kako funkcioniše stečaj i naplata potraživanja?

Postupak započinje prijavom potraživanja poverilaca stečajnom sudu. Nakon toga, stečajni upravnik analizira i proverava osnovanost potraživanja, kako bi se odredila dalja dinamika procesa. U zavisnosti od finansijskog stanja dužnika, stečaj se može odvijati kroz dva modela: Reorganizacija – omogućava nastavak poslovanja uz restrukturiranje dugova i dogovor sa poveriocima. Ovaj pristup može biti efikasan ako postoji mogućnost oporavka preduzeća. Likvidacija – podrazumeva prodaju imovine dužnika kako bi se iz nje namirila potraživanja poverilaca. Ovaj postupak se primenjuje kada nema mogućnosti za nastavak poslovanja. Bez obzira na odabrani model, proces se sprovodi pod strogim nadzorom suda i stečajnog upravnika, čime se obezbeđuju transparentnost i zakonitost svih odluka.

Redosled naplate poverilaca

Jedan od ključnih aspekata stečajnog postupka jeste redosled isplate dugova poveriocima, koji se odvija prema jasno utvrđenim prioritetima: 1. Prvi red – potraživanja zaposlenih i bivših zaposlenih, uključujući neisplaćene zarade 2. Drugi red – javne dažbine i porezi, koje država naplaćuje pre ostalih dugovanja 3. Treći red – ostala potraživanja, poput dugova prema dobavljačima i partnerima 4. Četvrti red – preostala potraživanja koja se isplaćuju nakon podmirenja prethodnih kategorija Ovakav sistem osigurava da najosetljivije kategorije poverilaca budu prve u redosledu naplate, dok se preostali poverioci namiruju u skladu sa preostalom imovinom dužnika. BONUS KLIP Pogledajte vesti o Expo 2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.