Kako prognoze rasta u evrozoni slabe, a korporativni profiti dolaze pod pritisak, analitičari upozoravaju da bi tržišta trebalo da se pripreme za neizvesnu 2025. godinu.

Američke tarife prete evrozoni

Ekonomisti Goldman Saksa i Džej Pi Morgana ističu da bi uvođenje tarifa – uz moguću evropsku odmazdu – moglo ozbiljno da ugrozi ekonomske izglede evrozone. Iako Evropska unija nije bila obuhvaćena prvim krugom američkih tarifa, koje su pogodile Meksiko, Kanadu i Kinu, Tramp je nagovestio da bi EU, s obzirom na veliki trgovinski suficit sa SAD, mogla biti sledeća na udaru. Goldman Saks predviđa rast BDP-a evrozone od samo 0,7 odsto u 2025. godini, što je ispod konsenzusne procene od 1 odsto i značajno niže od poslednje projekcije Evropske centralne banke od 1,1 odsto. Prema glavnom evropskom ekonomisti Goldman Saksa, Svenu Jariju Štenu, tarifa od 10 odsto na sav američki uvoz iz EU – ukoliko bi bila uzvraćena istom merom – mogla bi da obori rast evrozone za jedan procenat. Osim BDP-a, pod pritiskom bi se mogli naći i korporativni profiti. Tim za akcije Goldman Saksa prognozira rast zarade po akciji evropskih kompanija od svega 3 odsto u 2025, što je daleko ispod konsenzusnih 8 odsto. – Nisu same tarife ono što najviše zabrinjava – već trgovinska neizvesnost koja pogađa ekonomski rast i investicione planove – navodi se u analizi Goldman Saksa.

Automobilska i farmaceutska industrija na udaru

EU čini oko 15 odsto ukupnog američkog uvoza, a među vodećim evropskim izvoznim sektorima su mašine, farmaceutski proizvodi i hemikalije. Ključne industrije, poput automobilske, metalne i tehnološke, mogle bi biti posebno pogođene tarifama. Analitičari Goldman Saksa ističu da sektori sa visokim maržama i defanzivnim karakteristikama, poput zdravstva, obično manje trpe posledice trgovinske neizvesnosti. S druge strane, proizvođači automobila i ciklične akcije su među najranjivijima. Grupa velikih evropskih kompanija poznata kao „GRANOLAS“ – koja uključuje GSK, Roche, ASML, Nestlé, Novartis, Novo Nordisk, L'Oréal, LVMH, AstraZenecu, SAP i Sanofi – u poslednje vreme beleži slabije rezultate, ali obično nadmašuje tržište u periodima trgovinskih neizvesnosti.

Da li slabiji evro može pomoći?

Pad vrednosti evra mogao bi donekle da ublaži udar tarifa, posebno za evropske multinacionalne kompanije sa značajnim prihodima iz inostranstva. Stručnjaci Goldman Saksa očekuju da će kurs EUR/USD pasti na 0,97 u narednih 12 meseci, dok bi GBP/USD mogao oslabiti na 1,20. Međutim, veza između slabijeg evra i evropskih akcija nije jednostavna. – Slabljenje evra obično dolazi uz rast rizika, što poništava prednosti konkurentnosti i prevodnih efekata – navode analitičari.

Kakva će biti evropska odmazda?

Neizvesnost vlada i oko toga kako bi EU mogla odgovoriti na nove američke tarife. Prema ekonomistkinji Džej Pi Morgana, Nori Szentivanji, – motivi, ciljevi, tajming i stope tarifa ostaju nejasni –. Ipak, Evropska komisija je poručila da će „čvrsto odgovoriti“ na bilo kakve američke carine. Ako EU primeni strategiju iz 2018. godine, moguće je da će izbeći tarife na energetske proizvode, ali bi mogla uvesti visoke dažbine – potencijalno preko 50 odsto – na robu koja najviše pogađa Trampovu biračku bazu. Džej Pi Morgan već uračunava 0,5 procentnih poena usporenja rasta u sledećih godinu dana zbog povećane trgovinske neizvesnosti. Ipak, ako se uz pretnje novim tarifama doda i slaba ekonomska aktivnost u evrozoni, ukupni izgledi za rast mogli bi se dodatno pogoršati. U utorak se američki ministar finansija Skot Besent sastao sa predsednicom ECB Kristin Lagard kako bi razgovarali o ekonomskim prioritetima i transatlantskoj saradnji. Iako nisu objavljeni konkretni detalji, sastanak naglašava rastuću zabrinutost oko trgovinskih tenzija između SAD i EU, dok finansijska tržišta s nestrpljenjem iščekuju dalju strategiju Vašingtona. BONUS KLIP Pogledajte vesti o Expo 2027: ?is_from_webapp=1&sender_device=pc&web_id=7386934930050172421 Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.