Početkom prošle nedelje unca zlata, odnosno 31,1 gram ovog plemenitog metala, koštala je 2.900 američkih dolara. Ovo je osmo obaranje rekorda od početka godine. Psihološka granica, u tom smislu, pomerena je na 3.000 dolara. Pored Londonskog tržišta zlata, najuticajnijeg tržišta zlata na svetu, postoje i tržišta u Kini, Indiji, Bliskom istoku i SAD. Upravo tu treba da započnemo potragu za razlozima ovog naglog porasta vrednosti zlata. Frenk Šalenberger, stručnjak za sirovine iz Landesbank Baden-Virtemberg (LBBV) rekao je za Dojče vele da je glavni razlog aktuelna tarifna politika SAD, koja stvara neizvesnost na finansijskim tržištima širom sveta. Zajednički faktori kao što su američki dolar i očekivanja kamatnih stopa trenutno ne igraju značajnu ulogu u rastu cena zlata, dodao je analitičar sirovina Commerzbank Karsten Frič. Koliko je globalno tržište u celini neizvesno, govori i činjenica da prave posledice Trampove odluke da uvede recipročne carine, koju je najavio u ponedeljak uveče u Ks, tek treba da se sazna. Još pre 10 godina, američki biznismen Robert Kijosaki predvideo je da će ove godine zavladati „ogromna ekonomska kriza“. Preporučio je oslanjanje na samodovoljnost i preduzetništvo i ulaganje u zlato, srebro i bitkoin. Ekonomisti Goldman Saksa, međutim, ističu da je trgovanje zlatom obično orijentisano na ključne kamatne stope. U vremenima niskih kamata; a FED i ECB ih u poslednje vreme polako smanjuju; Ulaganje u plemenite metale se isplati. Pored toga, u nekim zemljama, kao što je Nemačka, ulaganja u fizičku imovinu, kao što je zlato, su oslobođena poreza nakon određenog perioda.

Svi su zainteresovani za zlato

Ali ko uopšte kupuje zlato? Postoji više zainteresovanih strana. Privatnici ovakvim ulaganjem žele da obezbede svoju imovinu. Institucionalni investitori, s druge strane, stavljaju novac u plemenite metale kada više ne ostvaruju značajan prihod, a nacionalne ekonomije mogu da stimulišu rast cena masovnom kupovinom zlata preko centralnih banaka. Centralne banke kupuju zlato čak i kada su finansijske sankcije na vidiku. Bilo da se radi o strahu od carina ili kolateralnoj šteti u sukobu između svetskih sila, sa sigurnošću se može reći da je, prema Goldman Saksu, kupovina zlata porasla, posebno u zemljama u razvoju, nakon što su Rusiji uvedene sankcije. Prognoze od 3.000 dolara po unci zlata mogle bi se uskoro ostvariti; prema prognozama Goldman Saksa, do kraja ove godine. Organizacija za lobiranje industrije rudarstva zlata Svetski savet za zlato (VGC) je stoga oprezno optimistična. - Očekuje se da će centralne banke nastaviti da igraju ključnu ulogu u 2025. godini, a još više investitora će ulagati u fondove kojima se trguje na berzi zlata - rekla je Luiz Strit iz VGC-a.

Krajnji potrošači u nevolji

Međutim, borba za zlatom smanjuje kupovnu moć krajnjih potrošača, odnosno onih koji kupuju nakit. Stoga, Šalenberger smatra da se nazire kraj rasta cena, jer je već očigledna smanjena tražnja za nakitom, zlatnicima i polugama, kao i smanjeno interesovanje centralnih banaka. Kako se ciklus smanjenja kamatnih stopa bliži kraju, cena plemenitih metala će takođe pasti, piše "Blic Biznis". Tržišta u Kini i Indiji takođe mogu igrati značajniju ulogu u smanjenju cena. Naime, ove dve zemlje zajedno čine više od polovine svetske privatne potražnje za zlatom. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.