Prošlo je mesec dana od inauguracije Donalda Trampa u Beloj kući. Novi-stari predsednik SAD brzo je počeo da sprovodi obećane politike, uključujući uvođenje tarifa, smanjenje broja federalnih radnika i pokretanje mirovnih pregovora o ratu u Ukrajini. Iako su krajnji rezultati ovih poteza još neizvesni, neki ključni trendovi na finansijskim tržištima odražavaju reakcije investitora na njegove odluke.
Slabljenje američkog dolara
Američki dolar je naglo jačao od Trampove pobede na izborima 5. novembra prošle godine do početka januara. Međutim, od njegove inauguracije 20. januara dolar je promenio kurs, a indeks dolara (DXY) pao je za 2,2%, sa preko 109 na 107 (zaključno sa 19. februarom).
Nekoliko faktora doprinelo je ovom padu:
- Tržišta su već ranije uračunala rast dolara, pa je došlo do povlačenja kapitala i profita.
- Tramp je odložio uvođenje tarifa na Meksiko i Kanadu, kao i recipročnih tarifa za globalne trgovinske partnere. Do sada je jedino uvedena dodatna tarifa od 10% na Kinu, što je odmah izazvalo kontramere.
- Strah od naglog rasta inflacije se smanjio, što je takođe oslabilo dolar.
- Federalne rezerve nagovestile su moguće usporavanje smanjenja bilansa usled ograničenja duga, što bi moglo održati visoke nivoe državnog duga i dodatno pritisnuti dolar.
Rekordni rast berzi
Globalne berze su od Trampove inauguracije u uzlaznom trendu, posebno evropske. Odlaganje tarifa smanjilo je strahove investitora, dok su dodatni faktori, poput očekivanja nižih globalnih kamatnih stopa, tehnološkog buma i dobrih korporativnih rezultata, podstakli rast.
Evropske berze beleže širok rast u svim sektorima. Očekuje se da će Evropska centralna banka nastaviti sa smanjenjem kamatnih stopa i uvođenjem posebnih fondova za odbrambenu industriju, što dodatno podstiče investitore.
Trampove odluke su indirektno podržale evropske sektore finansija, tehnologije i industrije. Njegova najava ulaganja 500 milijardi dolara u američku AI infrastrukturu, plan za deregulaciju bankarskog sektora i pritisak na EU da poveća odbrambene troškove doprineli su rastu tih sektora.
Zlato na rekordnom nivou
Zlato je poslednji mesec bilo izuzetno profitabilna investicija – fjučersi na zlato skočili su za 8% od Trampove inauguracije.
Potražnja za sigurnim investicijama porasla je zbog straha od globalnog trgovinskog rata i usporavanja ekonomskog rasta. Slabiji dolar takođe je podstakao rast cena zlata. Osim toga, Trampova administracija smanjila je broj federalnih radnika uz pomoć Ilona Maska, što bi moglo dovesti do povećanja nezaposlenosti i smanjenja potrošnje.
Pad cena nafte
Cene sirove nafte opale su od Trampove inauguracije – fjučersi na Brent pali su za 6,6odsto, dok su WTI fjučersi pali za 7,8 odsto. Ovo je u skladu s Trampovim ciljem da smanji globalne cene nafte, promovišući povećanje proizvodnje pod sloganom „Buši, druže, buši”.
Njegovi mirovni pregovori s Rusijom mogli bi uključivati i ublažavanje sankcija na ruski izvoz nafte, uz tvrdnju da bi niže cene energije mogle kompenzovati efekte viših tarifa. Međutim, ostaje nejasno hoće li se to zaista dogoditi.
Bitkoin stagnira
Cena Bitcoina pala je za 4 odsto od Trampove inauguracije, jer je entuzijazam oko njegove najave da će Amerika postati „kripto prestonica” oslabio.
Tržište je očekivalo konkretnije korake u vezi s kriptovalutama, ali za sada je Trampova administracija samo najavila razmatranje mogućnosti „nacionalne digitalne imovine”, bez jasnih planova o rezervi Bitcoina, što je razočaralo investitore.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
