U izveštaju objavljenom u četvrtak, Banka je smanjila svoju prognozu rasta za 2025. godinu za 0,3 procentna poena, na 3,2 odsto, navodeći slabiju spoljnu potražnju u centralnoj Evropi, baltičkim državama i jugoistočnoj Evropi, kao i tekuće sukobe i spore reforme u južnom i istočnom Mediteranu.

Iako je inflacija opala u odnosu na vrhunac iz 2022. godine, fiskalne neravnoteže i poremećaji u trgovini stvaraju nove neizvesnosti, upozorava institucija.

Gde dolazi do usporavanja ekonomskog rasta?

EBRD je revidirao prognozu rasta za 2025. naniže u većini regiona, odražavajući slabiju spoljnu potražnju, usporene investicije i trgovinsku neizvesnost.

Ukupni rast u ekonomijama EBRD-a sada se procenjuje na 3,2 odsto u 2025, što je manje u odnosu na prethodnu prognozu od 3,5 odsto iz septembra 2024.

U centralnoj Evropi i baltičkim državama, BDP će porasti za 2,7 odsto, što je 0,5 procentnih poena manje od prethodne prognoze, jer sporiji oporavak razvijenih evropskih ekonomija koči proizvodnju, izvoz i investicije.

Ekonomije jugoistočne EU, koje su se 2024. godine suočavale sa slabom spoljnom potražnjom i nižim investicijama, sada će rasti po stopi od 2,1 odsto, što je značajno smanjenje od 0,6 procentnih poena. Zapadni Balkan suočava se sa blažom revizijom, pri čemu se rast sada procenjuje na 3,6 odsto, što je 0,1 procentni poen manje nego ranije.

Centralna Azija ostaje najbrže rastući region u okviru EBRD-a, iako je prognoza za 2025. snižena za 0,2 procentna poena na 5,7 odsto, što odražava slabiju ekonomsku aktivnost u Kazahstanu i Uzbekistanu. U okviru regiona, Kirgistan i Tadžikistan predvode rast sa stopama od 7 odsto.

U istočnoj Evropi i Kavkazu, postpandemijski i ratni trgovinski bum slabi, dovodeći do smanjenja prognoze rasta za 2025. za 0,5 procentnih poena, na 3,6 odsto. Južni i istočni Mediteran, opterećen geopolitičkom nestabilnošću i sporim reformama, sada se očekuje da raste po stopi od 3,7 odsto, što je pad od 0,2 procentna poena.

Prognoza rasta za Tursku u 2025. ostaje nepromenjena na 3,0 odsto, uz očekivanja da će se rast ubrzati na 3,5 odsto u 2026. godini, kako inflacija bude slabila, a realne plate rasle.

Trgovinske tarife će preoblikovati globalne investicione tokove

Neizvesnost u trgovini predstavlja ključni rizik u izveštaju EBRD-a. U scenariju u kojem Vašington poveća carine na sav uvoz za 10 procentnih poena, Banka procenjuje da bi BDP širom regiona EBRD-a mogao pasti za 0,1 do 0,2 odsto u kratkom roku.

Ekonomije koje imaju jake trgovinske veze sa SAD-om, uključujući Jordan, Slovačku, Mađarsku i Litvaniju, mogle bi se suočiti s neposrednim ekonomskim pritiskom, dok su Gruzija, Albanija, Egipat i Bugarska posebno ranjivi na više američke tarife na čelik i aluminijum.

Izveštaj takođe navodi da bi neke ekonomije s preferencijalnim pristupom američkom tržištu mogle imati koristi ako se tarife primenjuju selektivno. Trgovinska preusmerenja mogla bi usmeriti investicije ka ovim zemljama, povećavajući strane direktne investicije, jer kompanije traže načine da izbegnu više troškove.

Istovremeno, geopolitičke tenzije značajno su smanjile trgovinu i investicije između Zapada predvođenog SAD-om i Istoka predvođenog Kinom i Rusijom, ubrzavajući fragmentaciju globalnih ekonomskih odnosa. I SAD i Kina preusmeravaju kapital ka takozvanim „povezanim” ekonomijama – zemljama koje održavaju trgovinske i investicione veze s oba bloka.

Uzbekistan, Vijetnam, Meksiko, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija izranjaju kao ključni pobednici u ovom promenljivom pejzažu, privlačeći sve veće nivoe stranih investicija dok se globalni lanci snabdevanja preusmeravaju.

Inflacija pada, ali nije nestala

Nakon što je dostigla 17,5 odsto krajem 2022, inflacija širom regiona EBRD-a pala je na 5,9 odsto u decembru 2024. Ipak, i dalje je za više od jedan procentni poen iznad nivoa pre pandemije.

- Iako je inflacija značajno opala, izvori inflatornih pritisaka su se promenili - rekla je Beata Javorčik, glavna ekonomistkinja EBRD-a.

Sporiji pad kamatnih stopa, naročito u Sjedinjenim Državama, dodatno komplikuje ekonomske izglede za tržišta u razvoju.

Mnoge ekonomije u regionu EBRD-a iskoristile su ranije niske kamatne stope kako bi produžile dospeće dugova i povećale zaduživanje u lokalnim valutama. Ipak, neke ostaju visoko izložene spoljnim šokovima, posebno Liban, Mongolija, Tadžikistan i Uzbekistan, koji imaju značajne iznose kratkoročnog i dolarskog duga.

Fiskalni izazovi i rastuća vojna potrošnja

Fiskalne neravnoteže predstavljaju još jedan izazov. Ukupni fiskalni saldo u ekonomijama EBRD-a pogoršao se za 2,2 procentna poena u odnosu na period pre pandemije, a očekuje se da će deficiti ostati na povišenim nivoima u 2025.

Opterećenje dolazi iz više izvora: rastuće vladine potrošnje na industrijske politike, fiskalnog tereta starenja populacije i naglog povećanja vojnih izdataka.

Vojna potrošnja u regionima EBRD-a skoro se udvostručila u poslednjih deset godina, popevši se sa 1,8 odsto BDP-a u 2014. na 3,5 odsto u 2023, uz dalji rast u budućnosti.

- Fiskalna politika i dinamika plata sada igraju mnogo veću ulogu, a put pred nama zahteva pažljivo prilagođavanje politika kako bi se obezbedila stabilna putanja rasta - zaključila je Javorčik, Euronjuz biznis.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: