Ovaj plemeniti metal ponovo je došao u fokus investicija. Unca zlata trenutno se na svetskim tržištima trguje na oko 2.900 dolara, pa ne bi bilo iznenađujuće da uskoro pređe psihološki prag od 3.000 dolara. Ovom prilikom osvrnuli smo se na svetsku proizvodnju zlata u kojoj dominiraju zemlje sa velikim teritorijama. Prema procenama Geološkog zavoda Sjedinjenih Država (USGS), prošle godine je širom sveta proizvedeno oko 3.300 tona zlata, pedesetak tona više nego 2023. godine, piše Euronews. Najveći proizvođač bila je Kina sa 380 tona. Zemlja je dostigla vrhunac proizvodnje 2016. godine sa iskopanih 455 tona zlata, ali uprkos padu, njena godišnja proizvodnja nije pala ispod 300 tona. Osim što je vodeći proizvođač, Kina je i jedan od najvećih svetskih potrošača zlata, sa godišnjom potrošnjom koja prelazi 800 tona. Rusija je prošle godine zauzela drugo mesto sa proizvodnjom od 310 tona, koja je ostala na nivou iz 2023. godine. Kao i u drugim zemljama, proizvodnja zlata u Rusiji se ne menja drastično iz godine u godinu, ali se u dužim periodima uočavaju preovlađujući trendovi – tek 2017. Rusija je proizvela 255 tona. Iza Rusije sledi Australija sa prošlogodišnjom proizvodnjom od 290 tona, dok listu pet najvećih upotpunjuju Kanada sa 200 tona i SAD sa proizvodnjom od 160 tona zlata. Sa prosečnom cenom zlata od oko 2.400 dolara po unci 2024. godine, ukupna godišnja svetska proizvodnja prošle godine bila je vredna oko 250 milijardi dolara. Američki geološki zavod navodi da se oko 45 odsto godišnje proizvodnje zlata troši na nakit, dok centralne banke i slične institucije kupuju dodatnih 21 odsto, 19 odsto se sipa u poluge, sedam odsto se koristi za izradu kovanica i medalja, oko šest odsto završi u elektronskoj i elektro industriji, a preostalih jedan odsto koristi se za druge svrhe. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.