Na godišnjem zasedanju vlade, Kina je postavila ekonomski cilj od 5odsto rasta BDP-a i najavila dodatne stimulativne mere kako bi ojačala ekonomiju, s obzirom na rastuće tenzije u trgovinskim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Povećanje deficita i snižavanje cilja inflacije

Prema Vladinom radnom izveštaju, Peking je povećao budžetski deficit na 4 odsto  BDP-a, što je najviši nivo u poslednje tri decenije, u skladu sa „izrazito proaktivnom“ fiskalnom politikom koja je najavljena još u januaru. Takođe, kineske vlasti su snizile ciljanu stopu inflacije na 2 odsto  sa prethodnih 3 odsto  iz 2024. godine, što je najniži nivo u više od dvadeset godina, priznajući time slabiju domaću potrošnju.

Godišnje zasedanje vlade, poznato kao Dve sednice, odnosi se na istovremene godišnje sastanke Nacionalnog komiteta Kineske narodne političke konsultativne konferencije (CPPCC) i Nacionalnog narodnog kongresa (NPC), koji će trajati do 11. marta.

Nove stimulativne mere

Vladin izveštaj navodi niz novih stimulativnih mera, uključujući izdavanje specijalnih obveznica u vrednosti od 4,4 triliona juana (570 milijardi evra) za finansiranje infrastrukturnih projekata, 1,3 triliona juana (168 milijardi evra) ultra-dugoročnih specijalnih državnih obveznica i 500 milijardi juana (65 milijardi evra) specijalnih državnih obveznica za podršku najvećim kineskim komercijalnim bankama.

Takođe su predložene mere za jačanje domaće potrošnje, podršku razvoju veštačke inteligencije (AI) i podsticaj projektima obnovljive energije. Premijer Li Ćijang priznao je rizike od Trampovih tarifa i naglasio potrebu za jačanjem domaće potražnje. Kina planira da unapredi prekograničnu e-trgovinu kako bi povećala izvoz i najavila sprovođenje dodatnih politika podrške.

Širenje trgovinskog rata između SAD i Kine

Američki predsednik Donald Tramp je prošlog meseca uveo 10% tarife na kineske proizvode, a u utorak ih je podigao na 20%. Kao odgovor, Kina je najavila kontramere – uvozne carine od 15% na američke poljoprivredne proizvode, uključujući piletinu, pšenicu, kukuruz i pamuk, kao i 10% tarife na druge prehrambene proizvode poput soje, svinjetine, govedine, voća i povrća. Ove mere stupaju na snagu 10. marta.

Ovo dolazi nakon što je Kina već u februaru uvela prve odmazdničke carine na američki tečni prirodni gas, sirovu naftu, poljoprivrednu opremu i određena vozila.

Rastući trgovinski rat između SAD i Kine, zajedno sa tarifama koje je Vašington uveo Meksiku i Kanadi, uzdrmao je investicione tokove, što je dovelo do oštrog pada globalnih berzi u utorak. Tramp je priznao da njegova agresivna tarifna politika izaziva „manje poremećaje“, ali je u obraćanju Kongresu izjavio: „Mi smo u redu s tim.“

Berze u porastu, bakar skače, nafta pada

Kineske berze su u sredu prekinule četvorodnevni pad – Hang Seng indeks je porastao za skoro 2% u 6:45 po srednjoevropskom vremenu, dok su i sva tri glavna kineska berzanska indeksa bila u plusu. Kineski juan je blago oslabio u odnosu na američki dolar nakon rasta prethodnog dana.

Na tržištu roba, cene bakra su skočile za 1,6% nakon što je Peking objavio dodatne stimulativne mere usmerene na podršku infrastrukturi i AI projektima. Kina je najveći svetski uvoznik bakra, koji se široko koristi u proizvodnji, električnim vozilima i razvoju veštačke inteligencije.

Nasuprot tome, cene sirove nafte su nastavile da klize prema najnižim vrednostima ove godine tokom azijske sesije u sredu, uprkos kineskim najavama, zbog odluke OPEK+ da ubrza plan povećanja proizvodnje, piše Euronjuz biznis.