Od drugog tromesečja očekuje se postepeno usporavanje inflacije i njeno približavanje centralnoj vrednosti cilja do kraja godine, izjavila je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković. Pored „obične” inflacije, prisutna je i „čipflacija”, fenomen u kojem cene jeftinijih brendova rastu brže od skupljih.

Tabakovićeva je u razgovoru za portal RTS-a istakla da kod određenih prehrambenih proizvoda – poput voća, povrća, ulja, slatkiša i bezalkoholnih pića – cene rastu brže nego ukupne cene hrane, pa čak i brže od ukupne inflacije. S druge strane, cene brašna, jaja i svežeg mesa u proseku su niže u odnosu na isti period prošle godine.

Kada će inflacija početi da opada?

Inflacija u Srbiji bi, prema projekciji NBS, u naredne dve godine trebalo da ostane u granicama cilja, odnosno 3,0 odsto, uz odstupanje od plus-minus 1,5 odsto. Početkom ove godine inflacija se kretala oko gornje granice tog raspona i u januaru je iznosila 4,6 odsto.

Rast cena u januaru bio je posebno izražen kod komunalnih usluga, interneta, turističkih aranžmana, naftnih derivata i određenih prehrambenih proizvoda – voća, povrća i prerađene hrane. Posebno se ističe nastavak rasta cena konditorskih proizvoda i kafe, što je posledica rekordnih svetskih cena kafe i kakaoa.

Zašto su cene u prodavnicama veće od inflacije?

Od sredine 2021. do početka 2024. godine, cene hrane su bile ključni pokretač inflacije, kako u Srbiji, tako i na globalnom nivou. Iako je od aprila 2023. međugodišnji rast cena hrane značajno usporen – sa oko 25 odsto u martu 2023. na čak negativnu stopu u junu 2024. – novi rast svetskih cena sirovina poput kafe, kakaoa i maslinovog ulja ponovo je podigao cene prerađene hrane.

Uz to, prošlogodišnja suša smanjila je ponudu i dovela do značajnog rasta cena povrća. U januaru 2025. cene hrane bile su u proseku više za 4,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, što ukazuje na umerene troškovne pritiske u prehrambenoj industriji.

Očekuje se da će s dolaskom nove poljoprivredne sezone cene voća i povrća pasti, dok se, na osnovu svetskih projekcija, ne predviđaju značajniji pritisci na cene ostale hrane.

Šta je „čipflacija” i zašto je prisutna u Srbiji?

„Čipflacija” (cheapflation) označava pojavu da cene jeftinijih brendova iste kategorije proizvoda rastu brže od skupljih tokom perioda pojačanih inflatornih pritisaka. Ovaj fenomen je zabeležen u mnogim zemljama, a Narodna banka Srbije ga je potvrdila i za domaće tržište analizom 58 prehrambenih proizvoda – mlečnih i mesnih prerađevina, kafe, bezalkoholnih pića, konditorskih proizvoda i drugih artikala – u periodu od početka 2022. do kraja 2024. godine.

Kao ključni razlozi za ovaj trend navode se niska cenovna elastičnost potražnje za hranom i specifičnosti potrošačkih navika u Srbiji.