Ekonomisti hvale nove investicione planove za vojsku i infrastrukturu. Pandemija korone, rat u Ukrajini, geopolitički potresi – prema jednoj studiji, krize u poslednjih pet godina koštale su Nemačku gotovo tri četvrtine biliona evra. Bez njih, bruto domaći proizvod te zemlje bio bi oko 735 milijardi evra veći, navodi se u istraživanju Instituta nemačke privrede iz Kelna (IW). - Nakon oporavka od pandemijskog šoka, ekonomske aktivnosti u Nemačkoj već tri godine ne prelaze nivo iz 2019. godine - navodi se u izveštaju. Istovremeno, ekonomski gubici nadmašuju one tokom kriza u Nemačkoj u poslednjih 25 godina. Tokom strukturne krize od 2001. do 2004. iznosili su 3,4 odsto ukupnog društvenog proizvoda (BDP), dok su ekonomski troškovi finansijske krize 2008/09. procenjeni na 4,1 procenta. A u vreme od izbijanja pandemije gubici iznose rekordnih 4,3 odstoBDP.

Zanemarenost poslovnog okruženja?

- Nemačka se nalazi u najtežoj ekonomskoj krizi od ponovnog ujedinjenja - kaže šef ekonomskih analiza instituta iz Kelna, Mihael Gremling. - Korona i Ukrajina gotovo su potpuno zaustavile investicionu aktivnost preduzeća. To već sada smanjuje naš proizvodni potencijal, a i nastaviće se narednih godina. Ali, i politika snosi deo odgovornosti. - Godinama je zanemarivala poslovno okruženje, dakle uslove privređivanja unutar zemlje. To je razlog zbog kojeg nas krize tako teško pogađaju - kaže Gremling. Zadatak sledeće nemačke vlade biće zato da nadoknadi taj zaostatak – recimo uz finansijske podsticaje, jeftiniju energiju i manju birokratiju.

Ogroman pad privatne potrošnje

Ukupni gubici u privatnoj potrošnji tokom poslednjih pet godina, prema studiji, iznose oko 470 milijardi evra. To odgovara iznosu od 5.600 evra po stanovniku. Dugoročno će se, međutim, najviše osetiti smanjen nivo investicija preduzeća. - Dok su u glavnom periodu pandemije gubici u potrošnji bili znatno veći od investicionih gubitaka, u poslednjih nekoliko godina sve se više oseća negativan efekat izostanka investicija - navodi instistut IW. Kod bruto investicija u osnovna sredstva, gubici u poslednjih 20 tromesečja, dakle od izbijanja pandemije, procenjuju se na 265 milijardi evra, piše "Kurir Biznis".

Ekonomska podrška novim investicionim planovima

U međuvremenu, Demohrišćani Unija (CDU/CSU) i Socijaldemokrate (SPD) postigli su značajan napredak u pregovorima o formiranju vlade, a dogovorili su i investicioni paket istorijskih razmera za odbranu i infrastrukturu koji bi trebalo da bude finansiran zaduživanjem. S jedne strane, ustavom propisano ograničenje zaduživanja biće ublaženo za odbrambene troškove, kako su pregovarači objavili nakon treće runde razgovora u utorak 4. marta u Berlinu. Osim toga, biće stvoren poseban fond od 500 milijardi evra za obnovu infrastrukture. Ekonomisti pozitivno ocenjuju postignuti dogovor. - Ovo je prekretnica, snažan i dobar paket - rekao je Jens Zidekum, profesor međunarodne ekonomije na Univerzitetu Hajnrih Hajne u Diseldorfu. Ključno je, međutim, obezbediti da novac zaista bude uložen u odgovarajuće projekte. - Poseban fond za infrastrukturu mora da bude propraćen ubrzanjem postupaka odobravanja i izdavanja građevinskih dozvola - naglasio je Zidekum. Sveukupno, reč je o slanju uverljive poruke privatnom sektoru da država sada ozbiljno kreće u investicionu ofanzivu. - Sve u svemu, Evropa se nalazi usred istorijske prekretnice - komentariše Karsten Brzeski, glavni ekonomista investicione banke ING. „Razvoj događaja poslednjih dana podstakao je verovatnu buduću nemačku vladu na istorijski korak, najavljujući poreski paket koji bi napokon mogao da označi početak boljih godina za privredu“, zaključuje Brzeski. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.