Kada su zvaničnici Federalnih rezervi poslednji put zasedali krajem januara, situacija je izgledala prilično dobro. Zapošljavanje je bilo stabilno, ekonomija je u poslednjem kvartalu prošle godine rasla solidnim tempom. Inflacija, iako uporna, znatno je pala u odnosu na vrhunac od pre više od dve godine.

Kakva razlika za sedam nedelja.

Dok se Federalne rezerve pripremaju za sastanak u utorak i sredu, centralna banka i njen predsednik, Džerom Pauel, mogli bi se naći u mnogo težoj situaciji. Inflacija se prošlog meseca poboljšala, ali je i dalje visoka, a tarife bi je mogle dodatno podići. Istovremeno, stalne pretnje tarifama, kao i nagli rezovi u državnoj potrošnji i zaposlenosti, ozbiljno su ugrozili poverenje potrošača i preduzeća, što bi moglo opteretiti ekonomiju i čak povećati nezaposlenost.

Toksična kombinacija inflacije i slabe ekonomije

Toksična kombinacija i dalje visoke inflacije i slabe ili stagnirajuće ekonomije često se naziva "stagflacija", termin koji proganja centralne bankare. To je bio problem Sjedinjenih Američkih Država 1970-ih, kada čak ni duboke recesije nisu uspele da zaustave inflaciju.

Stagflacija, ako se pojavi, predstavlja težak izazov za Federalne rezerve, jer bi kreatori politike obično podizali kamatne stope – ili ih zadržali na visokom nivou – kako bi se borili protiv inflacije. Međutim, ako nezaposlenost takođe poraste, Federalne rezerve bi obično smanjile kamatne stope kako bi smanjile troškove zaduživanja i podstakle rast.

Još uvek nije jasno da li će ekonomija upasti u stagflaciju. Za sada, kao i preduzeća i potrošači, Federalne rezerve se suočavaju sa ogromnom neizvesnošću u vezi sa ekonomskim izgledima. Ali čak i blaga verzija – sa porastom nezaposlenosti sa trenutnog niskog nivoa od 4,1 odsto, dok inflacija ostaje iznad ciljanih 2 odsto Federalnih rezervi – predstavljala bi izazov za centralnu banku.

Koliko smanjenja kamatnih stopa je u planu ove godine?

Zvaničnici Federalnih rezervi gotovo sigurno će zadržati svoju ključnu kamatnu stopu nepromenjenom na sastanku ove sedmice. Nakon završetka sastanka u sredu, objaviće svoje najnovije kvartalne ekonomske projekcije, koje će verovatno pokazati da očekuju dva smanjenja kamatnih stopa ove godine – isto kao što su predvideli u decembru.

Federalne rezerve su prošle godine izvršile tri smanjenja i zatim signalizirale na sastanku u januaru da će uglavnom pauzirati dok ekonomski izgledi ne postanu jasniji.

Investitori sa Volstrita očekuju tri smanjenja kamatnih stopa ove godine – u junu, septembru i decembru – prema terminskim cenama koje prati CME Fedwatch, delimično zbog zabrinutosti da će usporavanje ekonomije primorati na dodatna smanjenja.

Naglo povećanje inflacionih očekivanja podstiče neizvesnost

Jedan od razvoja situacije koji će verovatno uznemiriti zvaničnike Federalnih rezervi jeste nagli skok inflacionih očekivanja ovog meseca u anketi o potrošačkom sentimentu Univerziteta Mičigen. Anketa je pokazala najveći porast dugoročnih inflacionih očekivanja od 1993. godine.

Takva očekivanja – koja mere koliko su Amerikanci zabrinuti da će se inflacija pogoršati – važna su jer mogu postati samoispunjavajuće proročanstvo. Ako preduzeća i potrošači očekuju više troškove, mogu preduzeti korake koji dodatno podižu inflaciju, poput zahtevanja većih plata, što zauzvrat može naterati kompanije da povećaju cene kako bi nadoknadile veće troškove rada.

Neki ekonomisti upozoravaju da je anketa Univerziteta Mičigen preliminarna i da se trenutno zasniva na samo oko 400 odgovora. Konačna verzija, koja će biti objavljena kasnije ovog meseca, obično uključuje oko 800 odgovora. Pored toga, finansijski tržišni pokazatelji inflacionih očekivanja, zasnovani na cenama obveznica, opali su poslednjih nedelja.

Najnoviji podaci o inflaciji su mešoviti. Indeks potrošačkih cena prošle sedmice pao je prvi put u pet meseci, sa 3 na 2,8 odsto, što je ohrabrujuća promena. Međutim, preferirani pokazatelj cena Federalnih rezervi, koji će biti objavljen kasnije ovog meseca, verovatno će ostati nepromenjen.

Skok inflacionih očekivanja takođe predstavlja problem za Federalne rezerve, jer su zvaničnici, uključujući Pauela, rekli da su spremni da dozvole inflaciji da se postepeno vrati na ciljanih 2 odsto do 2027. godine, jer su očekivanja generalno bila niska. Ako drugi pokazatelji pokažu rast zabrinutosti zbog inflacije, Federalne rezerve bi se mogle naći pod većim pritiskom da inflaciju smanje brže.

Da li će inflacija skočiti zbog Trampovih trgovinskih tarifa?

Poslednji put kada je predsednik Donald Tramp uveo tarife – 2018. i 2019. godine – ukupna inflacija nije mnogo porasla, delimično zato što one nisu bile ni približno toliko široke kao sadašnji predlozi i zato što su neke carine, poput onih na čelik i aluminijum, oslabljene kroz rupe u zakonima.

S obzirom na to da su Amerikanci prošli kroz bolan period inflacije, verovatno će sada biti osetljiviji na rast cena.

Pauel je ranije ovog meseca u svojim izjavama pomenuo takve zabrinutosti. Rekao je da bi tarife mogle imati samo jednokratan uticaj na cene bez izazivanja trajne inflacije. Ali to bi se moglo promeniti –

-ako se pretvori u niz" povećanja tarifa, rekao je 7. marta, ili ako su povećanja veća, to bi imalo značajan uticaj- reako je prvi čovek američkih Fedralnih rezervi.

-Zaista je važno šta se dešava sa dugoročnim inflacionim očekivanjima- dodao je Pauel.

Samo nedelju dana nakon njegovih komentara, ta očekivanja su naglo porasla u anketi Univerziteta Mičigen.