Govoreći pred  Evropskim parlamentom, Lagard je istakla da rastuće trgovinske tenzije i slabiji evro mogu otežati vođenje monetarne politike. Posebno je naglasila da neizvesnost oko trgovinskih odnosa, naročito zbog promena u politici SAD-a, može ugroziti oporavak evrozone i podstaći rast cena.

 - Trgovinske tenzije su štetne za globalni rast i prosperitet - rekla je Lagard, upozoravajući da bi uzvratne tarife i poremećaji u lancima snabdevanja mogli povećati troškove za evropske kompanije i potrošače.

Novi talas tarifa mogao bi povećati inflaciju za 0,5 procentnih poena, što bi dodatno otežalo napore ECB-a da stabilizuje cene, dok bi istovremeno usporilo ekonomski rast.

Kakav će biti uticaj američkih tarifa na evrozonu?

Lagard je primetila da je nova administracija Donalda Trampa u Vašingtonu donela „izuzetno visok” nivo neizvesnosti u globalnu trgovinu.

 - Svet ne čeka na nas - rekla je, upozoravajući da bi povećane trgovinske tenzije mogle poremetiti lance snabdevanja, povećati troškove i usporiti globalni rast.

Jedan od najvećih rizika je mogućnost uvođenja viših američkih tarifa na evropske izvozne proizvode. Analiza ECB-a pokazuje da bi carina od 25 odsto na evropsku robu smanjila rast BDP-a evrozone za oko 0,3 procentna poena u prvoj godini.

Ako EU uzvrati sopstvenim tarifama, taj pad bi mogao dostići 0,5 procentnih poena.

- Najveći uticaj na ekonomski rast osetio bi se u prvoj godini nakon uvođenja tarifa; iako bi se s vremenom smanjivao, ostavio bi trajan negativan efekat na nivo proizvodnje - rekla je Lagard.

Pored toga, tarife bi mogle dodatno povećati inflaciju. „Odziv EU u vidu tarifa i slabiji evro – usled smanjene američke potražnje za evropskim proizvodima – mogli bi povećati inflaciju za oko pola procentnog poena”, dodala je.

Da li je oporavak evrozone ugrožen?

Ekonomija evrozone porasla je za 0,9 odsto u 2024, gotovo dvostruko više u odnosu na 0,4 odsto u 2023.

Međutim, Lagard je upozorila da je rast usporio krajem prošle godine i da su prvi meseci 2025. pokazali sličan trend.

- Prerađivačka industrija se i dalje smanjuje, iako anketni pokazatelji beleže poboljšanja -  rekla je, dodajući da „visoka domaća i globalna politička neizvesnost koči investicije, dok problemi s konkurentnošću utiču na izvoz”.

Uprkos ovim izazovima, ECB očekuje nastavak rasta, iako umerenim tempom, s prognozom rasta BDP-a od 0,9 odsto u 2025, 1,2 odsto u 2026. i 1,3 odsto u 2027.

Inflacija je u februaru pala na 2,3 odsto sa 2,5 odsto u januaru, dok se osnovna inflacija (isključujući energiju i hranu) blago smanjila na 2,6 odsto. ECB predviđa prosečnu inflaciju od 2,3 odsto  u 2025, koja bi trebalo da dostigne cilj od 2 odsto u 2027.

Monetarna politika ECB-a: slede li dalja smanjenja kamatnih stopa?

ECB je ranije ovog meseca smanjio ključne kamatne stope za 25 baznih poena, spustivši kamatnu stopu na depozite na 2,50%, u odnosu na vrhunac od 4,00 odsto u 2024.

- Naša monetarna politika sada je značajno manje restriktivna, novo kreditiranje postaje jeftinije za kompanije i domaćinstva, dok kreditna aktivnost raste - rekla je Lagard.

Međutim, naglasila je da ECB nije unapred odlučio o putanji smanjenja kamatnih stopa.

- Posebno u uslovima rastuće neizvesnosti, donosimo odluke na osnovu podataka i pristupamo im od sastanka do sastanka - rekla je predsednica ECB.

Može li Evropa odgovoriti na trgovinske šokove?

Naglasila je da je jedinstveno tržište ključno za jačanje otpornosti evropske ekonomije, procenjujući da je doprinelo povećanju dugoročnog BDP-a EU između 12 odsto  i 22 odsto.

- Nivo trgovine među državama članicama se udvostručio od njegovog osnivanja - rekla je, dodajući da je - dublje jedinstveno tržište ključno za smanjenje trgovinskih barijera unutar Evrope i stvaranje potrebne veličine za uspeh preduzeća - prenosi Euronjuz biznis.