Njihov plan je, kako su preneli mediji, da novoj generaciji Evropljana ponude finansijske proizvode koji će im dati mnogo više prostora za takozvanu pasivnu zaradu.
– Blekrok želi s evropskim bankama da sklopi više sporazuma o distribuciji šire palete investicionih proizvoda kako bi privukao milione novih evropskih investitora. Evropa je startovala kao kultura štednje, a ne kao kultura ulaganja. To se sada menja, i to prilično radikalno – rekao je glavni direktor Stiven Koen.
Blekrok, najveći američki i svetski fond za upravljanje imovinom, dakle, ima plan da se znatno proširi na evropsko tržište kapitala. Naravno, Blekrok rok je odavno prisutan na evropskom tržištu, što se može videti i na zvaničnoj stranici kompanije.
- Naša svrha u BlackRocku je da pomognemo ljudima da dožive finansijsko blagostanje. Podržavamo naše klijente i ljude koje oni služe u štednji za stvari koje su im važne, kao što su penzija, obrazovanje njihove dece ili kupovina domova. I to radimo u Evropi već više od 25 godina, u više od 25 evropskih zemalja - piše Kristijan Hildal, direktor za severnu Evropu i senior savetnik za evropske penzije u BlackRocku.
Blekrok se, prema najavama medija, krajem februara ove godine, pripremio da možda već do kraja marta lansira proizvod u vezi sa kriptovalutom bitkoin u Evropi, usled rastuće potražnje za izlaganjem kriptovalutama, kako od strane menadžera novca, tako i od potrošača.
- Proizvod će verovatno biti registrovan u Švajcarskoj. Velika korporacija sa Volstrita je nedavno osnovala firmu sa sedištem u Cirihu, koja se fokusira na digitalne imovine - preneo je Rojters.
Imajući u vidu i to da je Donald Tramp, predsednik SAD-a, veliki zagovornik kriptovaluta u odličnim odnosima sa Lerijem Finkom, izvršnim direktorom Blekroka, razumljivo je zašto baš sada Blekrok pokušava da još značajnije prodre na evropsko tržište kapitala.
[caption id="attachment_87019" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Mediji su preneli i da je glavni proizvod Blekroka u vezi sa bitkoinom, koji se zove IBIT (skraćen o od iShares Bitcoin Trust), imao odličan rast i do februara 2024. godine dostigao neto vrednost od 57,5 milijardi dolara. Međutim, taj proizvod je mnogima bio nedostupan van tržišta SAD, a plan je da sada bude dostupniji i na velikom i lukrativnom tržištu Evrope, sa ciljem da se broj investitora u IBIT udvostruči.
Inače, "IBIT" spada u takozvani ETF (Exchange-traded fund), koji se prodaje putem berze. Njegova specifičnost je u tome što ne poseduje aktivni menadžent i sličinu su berzanskim indeksima.
Takođe, cilj Blekroka jeste i da na neki način Evropljane oduči od štednje u banci, kao osnovnog principa za dodatnu, pasivnu zaradu. podaci kažu da se ukupno oko 70 odsto štednje građana Evropske unije, što je oko 10 biliona evra, nalazi na bankovnim računima, a svega 30 dsto je uloženo u hartije od vrednost, to jest, na berzama i tržištu kapitala.
Podroška Blekroku, posredno, stiže i iz Evropske komisije, koja paralelno razvija svoj plan o uspostavljanju „Unije štednje i ulaganja“. Cilj Brisela je da poboljšaju mehanizme kojima finansijski sistem EU kanalizuje štednju u produktivna ulaganja.
- Građani bi trebalo da dobiju širi pristup tržištima kapitala, a kompanije bolje mogućnosti za finansiranje – objašnjavaju u Briselu.
Dakle, Blekrok je prepoznao da je evropsko tržište kapitala zrelo za novi zamah, a nešto slično se dešava i u Srbiji, pa ova povoljna klima može da utiče i razvoj domaćeg tržišta kapitala.
Podsetimo, država ima plan da do kraja ove godine znatno više uloži u razvoj Beogradske berze, a u tu stvrhu je na raspolaganju i kredit od Svetske banke za podršku srpskim preduzećima, u visini od 30 miliona dolara.
Siniša Mali, ministar finansija, nedavno je rekao da će država pomoći preduzećima da izađu na berzu.
- Kad to uradi jedna, druga, treća firma, biće to mnogo lakše, to pokreće ceo proces (razvoja Beogradske berze) – rekao je, između ostalog, Mali.
Očigledno je da i investicione korporacije popub Blekroka okreću Evropi s namerom da prošite svoju veliki lepezu klijenata, Evropa takođe planira da uloži mnogo u edukaciju i razvoj svog tržišta kapitala, a to paralelno sa njima radi i Srbija.
Podsetimo, čuveni ekonomista Džefri Saks je u obraćanju na konferenciji "Budućnost Beogradske berze" istakao da Srbija, što se, pre svega, finansija tiče, u našem regionu postane most, mesto povezivanja, pročitajte u odvojenoj vesti.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Foto: Shutterstock[/caption]
Mediji su preneli i da je glavni proizvod Blekroka u vezi sa bitkoinom, koji se zove IBIT (skraćen o od iShares Bitcoin Trust), imao odličan rast i do februara 2024. godine dostigao neto vrednost od 57,5 milijardi dolara. Međutim, taj proizvod je mnogima bio nedostupan van tržišta SAD, a plan je da sada bude dostupniji i na velikom i lukrativnom tržištu Evrope, sa ciljem da se broj investitora u IBIT udvostruči.
Inače, "IBIT" spada u takozvani ETF (Exchange-traded fund), koji se prodaje putem berze. Njegova specifičnost je u tome što ne poseduje aktivni menadžent i sličinu su berzanskim indeksima.
Takođe, cilj Blekroka jeste i da na neki način Evropljane oduči od štednje u banci, kao osnovnog principa za dodatnu, pasivnu zaradu. podaci kažu da se ukupno oko 70 odsto štednje građana Evropske unije, što je oko 10 biliona evra, nalazi na bankovnim računima, a svega 30 dsto je uloženo u hartije od vrednost, to jest, na berzama i tržištu kapitala.
Podroška Blekroku, posredno, stiže i iz Evropske komisije, koja paralelno razvija svoj plan o uspostavljanju „Unije štednje i ulaganja“. Cilj Brisela je da poboljšaju mehanizme kojima finansijski sistem EU kanalizuje štednju u produktivna ulaganja.
- Građani bi trebalo da dobiju širi pristup tržištima kapitala, a kompanije bolje mogućnosti za finansiranje – objašnjavaju u Briselu.
Dakle, Blekrok je prepoznao da je evropsko tržište kapitala zrelo za novi zamah, a nešto slično se dešava i u Srbiji, pa ova povoljna klima može da utiče i razvoj domaćeg tržišta kapitala.
Podsetimo, država ima plan da do kraja ove godine znatno više uloži u razvoj Beogradske berze, a u tu stvrhu je na raspolaganju i kredit od Svetske banke za podršku srpskim preduzećima, u visini od 30 miliona dolara.
Siniša Mali, ministar finansija, nedavno je rekao da će država pomoći preduzećima da izađu na berzu.
- Kad to uradi jedna, druga, treća firma, biće to mnogo lakše, to pokreće ceo proces (razvoja Beogradske berze) – rekao je, između ostalog, Mali.
Očigledno je da i investicione korporacije popub Blekroka okreću Evropi s namerom da prošite svoju veliki lepezu klijenata, Evropa takođe planira da uloži mnogo u edukaciju i razvoj svog tržišta kapitala, a to paralelno sa njima radi i Srbija.
Podsetimo, čuveni ekonomista Džefri Saks je u obraćanju na konferenciji "Budućnost Beogradske berze" istakao da Srbija, što se, pre svega, finansija tiče, u našem regionu postane most, mesto povezivanja, pročitajte u odvojenoj vesti.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
