Inflacija u evrozoni usporila je više nego što se očekivalo u martu, podstičući spekulacije na tržištu da bi ECB mogla nastaviti sa smanjenjem kamatnih stopa ovog meseca. Ipak, iako je ukupna stopa pala na četvoromesečni minimum, nekoliko ključnih faktora može zakomplikovati odluku ECB-a na sastanku 17. aprila.

Prema preliminarnim podacima Eurostata objavljenim u utorak, potrošačke cene u evrozoni porasle su za dva odsto na godišnjem nivou u martu, što je najniži nivo od novembra 2024. i malo ispod konsenzusne prognoze od dva celih tri odsto.

Osnovna inflacija, koja isključuje volatilne cene energije i hrane, pala je na dva celih četiri odsto sa dva celih šest odsto u februaru, blago ispod očekivanih dva celih pet odsto.

Iza glavnog pokazatelja: Rastući mesečni pritisci

Ipak, nisu svi znaci pozitivni za monetarno popuštanje. Dok je godišnja stopa inflacije usporila, mesečni podaci pokazuju drugačiju sliku. Ukupna inflacija porasla je nula celih šest odsto u odnosu na februar, što je najbrži rast iz meseca u mesec u skoro godinu dana. Osnovna inflacija skočila je nula celih osam odsto na mesečnom nivou, najviše od marta 2024.

Pritisci na cene ostali su izraženi u određenim sektorima. Cene hrane, alkohola i duvana porasle su za dva celih devet odsto na godišnjem nivou, u odnosu na dva celih sedam odsto u februaru.

Inflacija u sektoru usluga – ključni indikator koji ECB pomno prati zbog njegove povezanosti sa rastom plata i domaćom tražnjom – usporila je na tri celih četiri odsto na godišnjem nivou, sa tri celih sedam odsto u februaru. Iako je to najniži nivo od juna 2022, mesečni rast od nula celih četiri odsto pokazuje da osnovni pritisci na cene i dalje nisu oslabili.

Geografski gledano, inflacija je ostala neujednačena širom evrozone. Francuska je zabeležila najnižu harmonizovanu godišnju inflaciju od samo nula celih devet odsto, dok su Estonija, Hrvatska i Slovačka imale stope od četiri celih tri odsto. Na mesečnom nivou, potrošačke cene skočile su za jedan celih osam odsto u Grčkoj, jedan celih sedam odsto u Portugalu i jedan celih šest odsto u Italiji. Nasuprot tome, Belgija, Estonija i Luksemburg zabeležili su mesečne padove cena.

Tržišta naginju ka smanjenju stopa, ali ECB ostaje neodlučna

Zaključno sa utorkom, tržišta novca su procenjivala oko šezdeset pet odsto verovatnoće za smanjenje kamatnih stopa od nula celih dvadeset pet procentnih poena na sastanku 17. aprila. Međutim, sve je očiglednije da u okviru Upravnog saveta ECB-a postoji podeljenost.

Neki zvaničnici razmatraju mogućnost pauze u aprilu kako bi sačekali dodatnu jasnoću, posebno u vezi sa ekonomskim posledicama američke trgovinske politike i povećanih evropskih vojnih izdataka.

Iako je smanjenje stopa i dalje opcija, pojedini članovi Upravnog saveta ECB-a, koji broji dvadeset šest članova, naginju ka pauzi u aprilu zbog povećane neizvesnosti povezane sa američkom trgovinskom politikom i rastućim izdacima za odbranu u Evropi.

Depozitna stopa ECB-a trenutno iznosi dva celih pet odsto, što je pad sa vrhunca od četiri odsto.

Međutim, banka je signalizirala da će dalja relaksacija zavisiti od potvrde podataka, a neki analitičari smatraju da martovski podaci šalju mešovite signale.

Goldman Sachsov glavni evropski ekonomista Sven Jari Šten rekao je da je osnovna inflacija na dobrom putu da dostigne cilj ECB-a od dva odsto do kraja godine.

- Monetarna politika i dalje izgleda donekle restriktivno sa depozitnom stopom od dva celih pet odsto - rekao je on.

Prema Štenu, predsednica ECB-a Kristin Lagard predstavila je konzervativniju procenu ekonomskih posledica tarifa u poređenju sa analizama Goldman Sachsa.

- Evrozona se suočava sa značajnim rizicima usled američkih tarifa, a udar na rast od tarifa od dvadeset pet odsto na sve proizvode mogao bi dostići jedan celih četiri odsto BDP-a. -

Ekonomista Bank of America Ruben Segura-Kajuela ostaje oprezan, ali primećuje trend inflacije niže od očekivane.

- U mesečnim podacima i na tržištu rada nismo videli ništa što bi osporilo našu prognozu - rekao je, zadržavajući svoju projekciju završne depozitne stope od jedan celih pet odsto do septembra.

- Rizici od pauze u aprilu su porasli. Komunikacija će od sada biti nejasna. -

Šef makroistraživanja u ABN Amro banci Bil Divini dodao je da je smanjenje stopa u martu bilo uglavnom očekivano, ali da je april neizvesniji.

– Upravni savet je nagovestio da su stope blizu neutralnog nivoa. S obzirom na fiskalnu podršku i potencijalne trgovinske šokove, jun izgleda optimalnije za sledeći potez. –

Prema analizi ove holandske banke, ECB-u je potrebno više vremena za procenu uticaja fiskalne politike, trgovinskih rizika i inflacije u sektoru usluga, koja je i dalje iznad ciljanog nivoa.

- Naš osnovni scenario je da ECB ostavi stope nepromenjene u aprilu i nastavi sa smanjenjem u junu – rekao je Divini.

Član Upravnog saveta ECB-a Oli Ren izjavio je u utorak da – ako podaci potvrde osnovnu projekciju, ispravan odgovor monetarne politike bi bio smanjenje u aprilu. –

Odluka ECB-a 17. aprila daleko je od jednostavne i verovatno će zavisiti ne samo od kretanja inflacije, već i od spoljašnjih rizika povezanih sa predstojećim najavama tarifa i njihovim potencijalnim ekonomskim posledicama, piše Euronjuz.