JP Morgan Čejs predviđa da će američka ekonomija ove godine skliznuti u recesiju, uzimajući u obzir verovatni uticaj carina koje je ove nedelje najavila administracija predsednika Donalda Trampa, piše Blumberg. – Predviđamo da će realni BDP usled carina opasti, i za celu godinu (četvrti kvartal na četvrti kvartal) prognoziramo pad od 0,3 odsto, što je značajan pad u odnosu na prethodnu prognozu rasta od 1,3 odsto – napisao je u petak glavni ekonomista američke banke Majkl Feroli. Prodaja akcija se produbila, obveznice su porasle, a cena nafte je pala na četvorogodišnji minimum, nakon što je predsednik američke centralne banke Džerom Pauel naznačio da će šteta od trgovinskog rata biti veća nego što se prvobitno očekivalo – sa mogućim efektima kao što su viša inflacija i sporiji ekonomski rast. Indeks Nasdak 100 ušao je u medveđe tržište, jer je izgubio više od 20 odsto vrednosti od poslednjeg rasta. Prinos 10-godišnjih američkih državnih obveznica pao je za tri bazna poena na 3,99 odsto. Dolar je ojačao za jedan procenat. Indeks S&P je prošle nedelje izgubio 8,21 odsto, indeks Nasdak 8,55 odsto, dok je industrijski Dau Džons pao za 7,41 odsto. Neki prognoziraju prilično crne scenarije, najčešće se izdvaja sećanje na crni ponedeljak iz 1987. godine, kada je Dau Džons u jednom danu izgubio više od 20 odsto. Da li će današnji ponedeljak biti crn, videćemo. Sve oči javnosti će danas biti uprte u azijsko tržište, posebno kinesko, jer su njihove berze u petak, kada je Si Đinping uzvratio carinama od 34 odsto na američku uvoznu robu, bile zatvorene zbog praznika. Padovi su se proširili i na ostale globalne berze: nemački DAX je na nedeljnom nivou izgubio 7,24 odsto, japanski Nikei je izgubio 7,30 odsto, kineski CSI 300 se smanjio za 1,76 odsto, hongkonški Hang Seng je izgubio 3,48 odsto, dok je londonski FTSE 100 na nedeljnom nivou izgubio 6,97 odsto. Alon Rosin, lider institucionalnih izvedenih finansijskih instrumenata pri Openhajmer & Co, kaže da su investitori koji su osiguravali pojedinačne akcije putem indeksnih opcija bili među najviše pogođenima. – Videli smo mnogo bola, mnogo prisilnih prodaja. Ako je vaša glavna zaštita vezana za indeks, dok držite volatilne pojedinačne akcije, to je brutalna neusklađenost – rekao je Rosin o trgovanju u petak. Dobre vesti su, međutim, zahvatile tržište sirovina, posebno zlata, koje je, prema informativnom listu Bele kuće, jedno od retkih dobara koja su izuzeta iz recipročnih carina. Cena zlata se nakon sredinog rekorda blago smanjila, jer su trgovci nakon rekordnog rasta unovčili dobitke, izveštava Rojters. Trenutno iznosi 3.037 dolara za uncu.

Dilema: kupiti, prodati?

Mnogi prognostičari su postali izuzetno oprezni u vezi sa američkim akcijama i upozoravaju investitore da izbegavaju kupovinu tokom padova zbog pretnje recesije. Majkl Hartnet iz Benk of Amerika savetuje prodaju rizičnih investicija dok Tramp ne ukine carine i ne fokusira se na poreske olakšice, povećanje energetske ponude, deregulaciju i agresivno podizanje gornje granice javnog duga. Mark Hafele iz UBS Global velt menadžmenta smanjio je svoju ocenu američkih akcija na "neutralno". Nurijel Rubini, direktor Rubini makro asosiejts i poznati kritičar iz perioda finansijske krize 2008. godine, smatra da bi se korekcija na tržištu mogla još produbiti pre nego što se raspoloženje među investitorima stabilizuje – kada Tramp ublaži trgovinske napade. – Čak i ako počnu pregovori u narednim nedeljama i dođe do smanjenja napetosti, mislim da će tržište još malo pasti, a zatim dostići dno – rekao je Rubini na sastanku ekonomista i poslovnih ljudi održanom na jezeru Komo u Černobiu u Italiji.

Nafta nastavlja da pada

Cene nafte su nakon burnog četvrtka i u petak nastavile da padaju. Tokom trgovanja u petak terminski ugovori su se smanjili za manji procenat. Cene su pod pritiskom Trumpovih carina, koje bi mogle da uspore ekonomsku aktivnost. Pored toga, kartel zemalja izvoznica nafte OPEK+ najavio je da će povećati proizvodnju nafte više nego što se prvobitno očekivalo. Ova nedelja je za naftu bila jedan od najlošijih u poslednjim mesecima. Severnomorska nafta brent za isporuku u junu je pojeftinila za 2 odsto i pala ispod 70 dolara po barelu. Terminski ugovori za zapadno-teksašku naftu WTI za isporuku u maju smanjili su se za 2,1 odsto na 66,5 dolara po barelu. Proširena grupa zemalja OPEK+ će u maju na tržište poslati dodatnih 411.000 barela nafte. Prethodno su planirali povećanje proizvodnje za 135.000 barela. Niže cene nafte bi mogle predstavljati političku pobedu Donalda Trampa, koji je više puta kritikovao visoke cene nafte. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?is_from_webapp=1&sender_device=pc   Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.