Sve više uticajnih glasova sa tržišta veruje da je pitanje vremena kada će srebro dostići istorijski rekord od 50 dolara (44 evra) po unci — nivo koji nije viđen još od aprila 2011.

Ove nedelje cena srebra je porasla na gotovo 37 dolara (32 evra), dostigavši najvišu vrednost u poslednjih 13 godina, sa rastom od čak 10% samo u prvih deset dana juna.

Granica od 50 dolara sada se sve češće vidi kao logična meta, jer se tehnički i makroekonomski uslovi kreću u prilog srebru.

Koliko visoko srebro može da ide?

Više analitičara sa Vol Strita smatra da su za rast srebra zaslužni kombinovani strukturni i ciklični faktori.

Otavio Kosta, makrostrateg iz Crescat Capitala, podsetio je da srebro istorijski prati kretanje zlata.

- Najverovatnije smo u ranoj fazi nove dugoročne 'bikovske' faze za srebro- napisao je Kosta na mreži X, ističući da srebro uvek kaska za zlatom na početku rasta, ali kasnije preuzima primat.

Odnos cena zlata i srebra — koji pokazuje koliko unci srebra je potrebno za kupovinu jedne unce zlata — oštro je pao sa ranijih istorijski visokih nivoa od oko 100.

- Ovaj pokret je verovatno tek početak- kaže Kosta, uz ocenu da investitori sve više prelivaju kapital iz zlata u srebro, a potom i u rudarske kompanije u ranoj fazi razvoja.

Pol Sijana, tehnički analitičar Bank of America, navodi da je testiranje istorijskog maksimuma od 50 dolara „sasvim moguće“, jer ni tržišna pozicioniranost ni zamah još uvek nisu iscrpljeni.

Makroinvestitor Rašad Hadžijev ide i dalje, navodeći da bi probijanje nivoa u junu moglo konzervativno da vodi ka ceni od 60 dolara (52 evra).

- Izbijanja cena iz 2010. i 2020. donela su rast od 150 odsto  i 60 odsto u roku od osam i jednog meseca - navodi on.

- Ako cena zlata ide ka 3.600 dolara, a odnos cena zlata i srebra padne na prosečnih 60, onda je srebro od 60 dolara realan cilj - dodaje ovaj tehnički analitičar.

Zašto srebro, i zašto baš sada? Od monetarnog zaštitnika do industrijskog pogonskog goriva

Interesovanje investitora za srebro kao monetarnu zaštitu oživelo je poslednjih meseci, usled rastućih sumnji u sposobnost američke administracije da obuzda sve veći javni dug.

Poverenje u tradicionalne „sigurne luke“ kao što su američke obveznice i dolar je oslabljeno 2025. godine — što je neobično u periodima globalne nesigurnosti, kada se inače traže upravo takva sredstva.

Zlato je već reagovalo na te strahove, sa rastom većim od 25 odsto od početka godine, i najboljim performansama među svim glavnim klasama imovine.

Srebro bi, prema analitičarima, moglo biti sledeće koje će privući kapital tražeći utočište u imovini koja ne podleže štampanju novca.

Ali ono što ovaj ciklus čini drugačijim jeste eksplozija industrijske potražnje, naročito iz sektora obnovljive energije.

Prema Silver Institutu, srebro je jedan od najboljih provodnika električne energije, što ga čini nezamenjivim u proizvodnji solarnih panela, električnih vozila i mikroelektronike.

Potražnja iz solarne industrije je, primera radi, porasla sa 12 odsto ukupne potrošnje srebra 2022. na čak 25 odsto u 2024.

Kompanija Sprott procenjuje da bi do 2030. godine godišnja potražnja za srebrom u solarnoj industriji mogla dostići 370 miliona unci (u poređenju sa današnjih 220 miliona).

Istraživanje Katusa Research ukazuje da tržište trenutno pokazuje sva tri tzv. „Bafetova kritična signala za srebro“: sve veći deficit ponude, stagnaciju proizvodnje i nagli pad zaliha „iznad zemlje“.

Prema njihovim rečima, takvi signali u prošlosti su prethodili eksplozivnim rastovima cene srebra.

Šta bi moglo da pođe po zlu?

Ako bi se ublažile ekonomske i geopolitičke tenzije koje su uzdrmale tržišta u 2025. godini, interesovanje za srebro kao zaštitu od inflacije moglo bi da oslabi.

Ako administracija Donalda Trampa pokaže ozbiljnu nameru da suzbije rastući budžetski deficit, tržište američkih obveznica moglo bi da se stabilizuje — što bi vratilo poverenje u dolar i umanjilo potrebu za „alternativama“ poput zlata i srebra.

Ipak, strukturna potražnja za srebrom, posebno iz oblasti električnih vozila i solarne energije, verovatno će ostati jaka — što bi moglo da pruži čvrstu osnovu za stabilnu cenu, čak i ako se ekonomske tenzije smanje, piše Euronjuz biznis.