Zlato je težak metal i jedan od ređih elemenata na Zemlji, koji je nastao u svemiru prilikom sudara neutronskih zvezda. Dugi vremenski period se crpi, pa da li polako postaje retkost na Zemlji? Da bismo odgovorili na ova pitanja, najbolje je krenuti od količine zlata koju su ljudi do sada iskopali. Ljudi su tokom istorije iz stena i reka izvukli oko 187.000 metričkih tona zlata, pri čemu se veliki deo današnje proizvodnje koristi za izradu nakita, procenjuje Američki geološki zavod. Ova procena je značajno manja od one koju navodi Svetski savet za zlato (World Gold Council), prema kojem je do sada iskopano 216.265 tona zlata - količina koja bi mogla da stane u kocku čija je ivica približno 22 metra. Prema tim podacima, oko 45 odsto zlata je iskorišćeno za izradu nakita, 22 odsto se čuva u obliku poluga i kovanica, a 17 odsto se nalazi u rezervama centralnih banaka. Stručnjaci prave razliku između rezervi - delova ležišta koji se mogu ekonomski iskopati, i resursa - ležišta za koja postoji manje geoloških podataka i sigurnosti. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, koji se oslanja na istraživanja konsultantske kuće Metals Focus: - Globalne rezerve zlata iznose oko 54.770 tona i, - Globalni resursi zlata procenjuju se na oko 132.110 tona. Većina zlata na Zemlji nije u koncentrisanim ležištima niti je dostupna iznad površine. Mikroskopski tragovi i sitne grumene zlata, koji nisu isplativi za eksploataciju, rasprostranjeni su po celoj Zemljinoj kori, posebno u morskoj vodi i magmatskim stenama, prema podacima Univerziteta Kalifornija. Stručnjaci kažu da je to ipak samo mali deo ukupnog zlata koje se nalazi na Zemlji. Većina zlata, čak 99 odsto, "zaključana" je duboko u jezgru planete i prema geolozima, tamo ga ima toliko da bi se čitava Zemlja mogla prekriti slojem zlata debelim 0,5 metara. Kada se Zemlja formirala, većina zlata koja je bila dostupna potonula je u jezgro planete zbog svoje velike gustine, objašnjavaju geolozi, a piše Lajv sajns. - Zamislite da se 99,5 odsto Zemljine mase formiralo u vreme kada je sve bilo u rastopljenom stanju i moglo da se razdvaja po gustini - pa je tako zlato potonulo u jezgro", nastavljaju, piše RT Balkan. Preostalih 0,5 odsto zlata stiglo je kasnije, tokom perioda poznatog Late Heavy Bombardment, koji se dogodio pre 4,1 do 3,8 milijardi godina, kada je Zemlja bila nemilosrdno "bombardovana" meteoritima. Upravo tih 0,5 odsto zlata čini količinu koju danas geolozi i rudari otkrivaju u stenama i rudnim ležištima. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.