U najnovijem izveštaju o finansijskoj stabilnosti za novembar 2024, ECB je naglasila da bi ovi faktori, zajedno sa geopolitičkim tenzijama i neizvesnošću u politici, mogli ponovo izazvati strah od dužničke krize nalik onoj od pre deset godina. -Visoki nivoi zaduženosti i veliki budžetski deficiti, u kombinaciji sa slabim dugoročnim potencijalom rasta, povećavaju rizik da fiskalni propusti ponovo pokrenu tržišne zabrinutosti u vezi sa održivošću suverenih dugova,- navodi ECB.

Rastući troškovi duga ugrožavaju finansijsku stabilnost

ECB upozorava da je era jeftinog zaduživanja završena. Dugovi koji dospevaju sada se refinansiraju po znatno višim kamatnim stopama, što značajno povećava troškove servisiranja suverenih dugova. Ova dinamika naročito pogađa visoko zadužene zemlje, gde ograničeni fiskalni prostor može učiniti vlade ranjivim na nagle tržišne šokove. Geopolitičke tenzije dodatno pogoršavaju situaciju. Subvencije za energente i druge fiskalne mere osmišljene da ublaže globalne poremećaje dodatno opterećuju budžete. -Vulnerabilnosti suverenih dugova se produbljuju. Uprkos nedavnim smanjenjima odnosa duga prema BDP-u, fiskalni izazovi opstaju u nekoliko zemalja evrozone, dodatno pogoršani strukturnim problemima poput slabog potencijala rasta i pojačane političke neizvesnosti,- izjavio je potpredsednik ECB-a Luis de Gindos.

Brojke ne lažu

Nivoi duga širom evrozone ostaju zabrinjavajući, sa značajnim razlikama među članicama koje oslikavaju krhkost bloka. Prosečan odnos duga prema BDP-u u evrozoni iznosi 88,1 odsto, prema najnovijim podacima Eurostata, ali ova brojka skriva velike razlike. Grčka prednjači sa ogromnim odnosom duga od 163,6 odsto, dok su Italija (137 odsto) i Francuska (112,2 odsto) sledeći na listi. Istovremeno, fiskalno disciplinovane zemlje poput Nemačke i Holandije beleže znatno niže nivoe, sa 61,9 i 43,2 odsto. Prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dodatno osvetljavaju problem: do 2029. godine očekuje se da će odnos duga prema BDP-u u Francuskoj porasti sa 112 na 124,1 odsto, dok će u Italiji dostići neverovatnih 142,3 odsto, u odnosu na trenutnih 136,9 odsto. Nova kriza na pomolu? Iako su tržišta zasad relativno mirna, osnovne slabosti ukazuju na to da se ovo stanje ne može smatrati trajnim. Fiskalni propusti u visoko zaduženim zemljama mogli bi izazvati zabrinutost na tržištima, dovodeći do širenja razlika u obveznicama, slično dužničkoj krizi iz prošlosti. ECB upozorava da -povećana politička i geopolitička neizvesnost, slabi fiskalni temelji i usporen rast izazivaju zabrinutost za održivost suverenih dugova u nekim zemljama evrozone.- -Cene obveznica i tržišta kapitala zasad su otporni, ali nema mesta za samozadovoljstvo. Osnovne slabosti čine tržišta sklona daljoj volatilnosti,- navodi se u izveštaju.

Korporativni sektor pod pritiskom

Porast prinosa na državne obveznice mogao bi uticati na privatni sektor, povećavajući troškove zaduživanja za kompanije. Ovo bi bilo posebno štetno za mala i srednja preduzeća (MSP), koja su već pod pritiskom zbog visokih kamatnih stopa i slabog rasta. -Visoki troškovi zaduživanja i slabi izgledi za rast i dalje opterećuju bilanse kompanija, pri čemu firme u evrozoni beleže pad profita usled visokih troškova kamata,- navodi ECB.

Bankarski sektor: svetla tačka?

Za razliku od prethodne krize, banke u evrozoni sada su bolje kapitalizovane i profitabilnije, što pruža izvesnu zaštitu od potencijalnih šokova. Međutim, međusobna povezanost rizika suverenih dugova i banaka, poznata kao -petlja propasti-, i dalje predstavlja izazov. Pogoršanje kreditne sposobnosti država moglo bi oslabiti bilanse banaka i pokrenuti širu finansijsku nestabilnost. ECB savetuje regulatorima da održavaju visoke kapitalne rezerve banaka i strogo prate pravila kako bi se osigurala stabilnost finansijskog sistema. Poruka iz Frankfurta je jasna: region mora delovati odlučno kako bi se izbegla nova dužnička kriza. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.