Rastu su, kako se navodi, doprineli povoljniji troškovi zaduživanja i ublaženi kreditni standardi.  Rast je bio vođen kreditiranjem stanovništva, koje je ubrzalo međugodišnji rast na 14,0 odsto i kreditiranjem privrede, koje je u junu bilo za 7,1 odsti više nego pre godinu dana. Ukupni domaći plasmani banaka nemonetarnom sektoru, koji, pored potraživanja po osnovu kredita, obuhvataju i potraživanja po osnovu ulaganja u hartije od vrednosti, kamata i naknada, kao i ostala potraživanja, ostvarili su sličan međugodišnji rast kao krediti, koji je u junu iznosio 10,9 odsto. Krediti privredi, isključujući efekat promene deviznog kursa, tokom drugog  tromesečja povećani su za 3,9 odsto, ili za 65,6 milijardi dinara, pre svega pod uticajem visoke realizacije u junu. Rast kredita se u potpunosti odnosio na zaduženje privrednih društava i bio je vođen  odobravanjem kredita za likvidnost i obrtna sredstva, za kojim slede investicioni krediti. Posmatrano po delatnostima, najviše su se zaduživala trgovinska preduzeća, slede preduzeća iz prerađivačke industrije, građevinarstva i poslovanja nekretninama, dok je jedino smanjeno zaduženje preduzeća iz oblasti saobraćaja. https://bizportal.rs/expo-2027/mali-interesovanje-zemalja-sirom-sveta-za-ucesce-na-ekspu-bicemo-najbolji-domacini/ Veći deo prirasta u drugom tromesečju, oko 55 odsto, odnosio se na kredite velikim preduzećima, što je uticalo na to da učešće kredita odobrenih segmentu mikropreduzeća, malih i srednjih preduzeća u ukupnim kreditima privredi bude smanjeno na 60,3 odsto u junu, dok je njihov međugodišnji rast usporen na 9,0 odsto. Kada je reč o kreditima stanovništvu, oni su bez efekta promene deviznog kursa, tokom drugog tromesečja povećani za 5,5 odsto ili 90,9 milijardi dinara, što je, kako se navodi, najveći tromesečni prirast od trećeg tromesečja 2008. godine. Tome je, ističu u NBS, doprinela rekordna realizacija gotovinskih kredita, za kojom sledi rast stambenih kredita, potpomognut odobravanjem kredita iz državnog programa stambenih kredita za mlade. Rast kredita stanovništvu podržan je ublaženim kreditnim standardima, nižim kamatnim stopama, promotivnim ponudama banaka, ali i rastom zarada. Posmatrano na nivou proseka tromesečja, kamatne stope na dinarske kredite i kredite u evro znaku dodatno su smanjene u drugom tromesečju, pod uticajem efekata prethodnog popuštanja monetarne politike Narodne banke Srbije i daljeg smanjenja kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB). Prosečna kamatna stopa na dinarske kredite stanovništvu u drugom tromesečju je smanjena na 9,7 odsto, sa 10 odsto u prvom tromesečju, a na dinarske kredite privredi na 6,5 odsto, sa 6,7 odsto. Prosečna kamatna stopa na kredite u evro znaku snižena je i za stanovništvo i za privredu na 4,9 odsto u drugom tromesečju, sa 5,4 odsto odnosno 5,3 odsto, koliko su ove stope iznosile u prvom tromesečju, piše Tanjug. Dinarizacija stanja ukupnih plasmana privredi i stanovništvu povećana je tokom drugog tromesečja za 0,7 procentnih poena, na 38,5 odsto u junu, čemu je doprinelo povećano dinarsko kreditiranje. Rast kreditne aktivnosti, uz očuvanje kvaliteta aktive banaka, uticao je na to da se učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima tokom drugog tromesečja zadrži na martovskom minimumu od 2,3 odsto. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.