- S tim u vezi, NBS je početkom septembra, primenjujući standard krajnje nepažnje kao odlučujući kriterijum kod procene odgovornosti za gubitak nastao zloupotrebom platne kartice, obavestila sve banke čiji su korisnici prevareni da su u skladu s relevantnim odredbama Zakona o platnim uslugama, dužne da svim korisnicima nadoknade gubitak veći od 3.000 dinara - piše u saopštenju. Kako se navodi, postupajući po obaveštenju NBS, 11 banaka je obeštetilo 124 korisnika, kojima su vraćena sredstva u ukupnom iznosu od 5.223.413,02 dinara. - U ovom slučaju je ocenjeno da su korisnici postupali sa običnom nepažnjom kada su jednokratnu lozinku za internet plaćanje uneli na lažan sajt mobilnog operatera, pre svega zato što su link do tog sajta dobili u SMS poruci s broja telefona s kojeg su prethodno zaista dobijali obaveštenja od mobilnog operatera - naglašava se, piše Euronews. Dodaje se i da praksa NBS pokazuje da korisnici često nasedaju i na manje sofisticirane prevare, odnosno kada poruku dobijaju s nepoznatog broja, često inostranog ili tako što potpuno nepoznatim ljudima koji tvrde da hoće da kupe njihovu robu putem poruke šalju podatke o kartici, očekujući da uplatu od navodnog kupca. U takvim slučajevima se očigledno radi o krajnje nepažljivom postupanju korisnika i tada celokupan iznos gubitka, u skladu sa zakonom, snosi korisnik. - U odnosu na praksu nadležnih institucija u zemljama EU (finansijski ombudsman i supervizorska tela), praksa NBS naklonjenija je korisnicima koji su žrtve prevara, budući da u većini tih zemalja, izuzev nekih skandinavskih zemalja i Ujedinjenog Kraljevstva, te institucije svako nepažljivo deljenje podataka s kartice tretiraju uglavnom kao postupanje s krajnjom nepažnjom - istiće centralna banka Srbije. NBS još jednom apeluje na građane da prilikom plaćanja na internetu budu veoma pažljivi i kako naglašavaju ta pažnja je posebno potrebna kada se poziv na plaćanje s linkom do određene internet stranice dobije sa strane, putem SMS poruke, pozivom ili putem imejla. Tada je najpre potrebno pažljivo pogledati samu poruku, odnosno od koga je dobijena, s kog broja, da li je ranije stizala od tog pošiljaoca poruka takve vrste, kakav je link koji je dobijen, te da li URL adresa odgovara zvaničnoj adresi tog pružaoca usluga. Ako se korisnik ipak nađe na lažnom sajtu, mora da obrati pažnju na izgled sajta i treba da otvori zvanični sajt preko pregledača i da uporedi URL adrese, a ako se radi o nuđenju nekih nagrada, može da pozove i korisnički centar i proveri da li takva kampanja zaista postoji. Ovakav način postupanja i uopšte oprez, kako upozorava NBS postali su neophodni kako bi korisnici izbegli da budu prevareni, jer prevareni korisnici neće uvek biti i obeštećeni. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.