- Mi smo sa naše strane odradili sve što je u ovoj fazi bilo neophodno za priključenje. Sada čekamo Evropsku komisiju da nam dostavi mišljenje, nakon čega će sam proces formalnog podnošenja aplikacije i priključivanja biti u vrlo kratnom roku- rekao je on za Tanjug. Petrović je naveo i da su spremnost Srbije za ulazak u SEPA sistem potvrdili i eksperti Svetske banke koji godinama unazad našu zemlju ističu kao zemlju regiona sa najrazvijenijim platnim sistemom, a i pre nekoliko meseci su dali mišljenje da je naš nacrt aplikacije najdetaljniji i najkompletniji koji su do tada imali prilike da vide. -NBS u poslednjih nekoliko godina intenzivno radi na usklađivanju se standardima EU tako da su naši propisi u okviru oblasti platnih usluga, bankarskog poslovanja, kao i sprečavanja pranja novca u potpornosti usklađeni sa relevantnim propisima EU koji su uslov za SEPA sistem- kazao je Petrović i dodao da je sve to dostavljeno EK i Evropskom platnom savetu na mišljenje. Kako je rekao, Srbija je radila i na tome da se mišljenje za pristup ovom sistemu dobije ranije, međutim u EK zbog nedostatka kapaciteta nisu bili u mogućnosti da ubrzaju sam proces davanja mišljenja, jer je skoro istovremeno podneto nekoliko aplikacija za priključenje. -Mi smo još i dodatno imali zahtev od EK, a koji nije postao u slučaju drugih ekonomija regiona, da uz nacrt aplikacije dostavimo i usvojene tekstove propisa od strane parlamenta Srbije i NBS, što je sam moment podnošenja aplikacije odložilo za neko vreme- objasnio je Petrović. Ističe i da se u međuvremenu ne gubi vreme i da se na našu inicijativu, a u saranji sa Evropskom centralnom bankom (ECB) radi na tehničkom povezivanju sistema za instant plaćanja Srbije sa sistemom za instant plaćanje ECB, a sa ciljem da se građanima i privredi kod obavljanja platnog prometa sa inostranstvom obezbedi isti nivo servisa koji postoji u domaćem platnom pometu već šest godina od kada je uveden sistem za instant plaćanja NBS. Povezivanjem ova dva sistema, rokovi za realizaciju međunarodnog plaćanja će se skratiti i biće nekoliko sekundi, a ne kao što je to danas slučaj gde se transfer sredstava obavlja u roku najkasnije istog ili narednog poslovnog dana u zavisnosti kada je korisnik doneo platni nalog u banku- rekao je Petrović za Tanjug. Prema njegovim rečima, poenta i cilj celog ovog procesa je da građani dobiju bolji servis nego što je trenutno slučaj u bankama. Petrović je naveo i da su se sistemu SEPA do sada priključile Albanija i Crna Gora, dok su ostale ekonomije regiona u nekoj fazi pristupanja. Međutim, kako naglašava, formalno priključenje neke zemlje SEPA sistemu je samo prva faza, nakon koje sledi druga koja je značajno izazovnija u tehničkom smislu i koja podrazumeva priključenje pojedinačnih banaka u evropski platni sistem putem kojih će se realizovati SEPA plaćanje. - Crna Gora koja je prošle nedelje pristupila SEPA području, uradila je tu prvu fazu, ali prema informacijama koje su javno objavljene, banke u toj zemlji neće moći da podnose zahteve za priključenje u SEPA pre aprila naredne godine, dok će sama realizacija plaćanja biti moguća tek od oktobra 2025. naravno uz uslov da i same banke obezbede te tehničke pripreme u svojim informacionim i sistemima- objasnio je sagovornik Tanjuga. Petrović je naveo i da veruje da će nakon pristupanja Srbije SEPA području ova druga faza za naše banke biti značajno kraća, zbog kako objašnjava učešća u sistemu za instant plaćanje NBS . - Banke u Srbiji su već u velikoj meri u tehničkom smislu spremne za primenu SEPA standarda i da koriste formate poruka koje se koriste u okviru tog područja", rekao je on. Kako je naglasio, namera centralne banke Srbije je da sistem za instant plaćanje NBS direktno poveže sa sistemom za instant plaćanje ECB, a ne da se svaka banka pojedinačno priključuje u taj sistem, što će troškovi, tehničkog prilagođavanja banaka u Srbiji dodatno sniziti, a što je ujedno i uslov da provizije za korisnike, građane i privredu budu niže. Mi vodimo računa o tome da ceo proces priključenja ne prouzrukuje ogromne troškove za banke, pa da onda ne dobijemo efekte kroz smanjenje provizija za građana i privrede. Znači gledamo u svakom momentu da ti troškovi prilagođavanja budu što niži da bi banke mogle da ponude i niže provizije za krajnje koristnike - kazao je Petrović. Prema njegovim rečima, niže provizije zbog efikasnijeg procesa realizacije plaćanja očekuju građane kod slanja novca u inostranstvo ili kad primaju novac po osnovu doznaka od svojih rođaka iz dijaspore, dok privredu očekuju niži troškovi kod obavljanja poslova sa svojim inopartnerima, kupcima i dobavljačima. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.