Sistem SEPA predstavlja zajednički evropski sistem i jedinstvenu zonu plaćanja u evrima što bi trebalo da dovede do jeftinijeg i efikasnijeg platnog prometa za naše građane i privredu. Finasijski konsultant Vladimir Vasić za Bizportal je izjavio da bi to bila izuzetna ušteda i za privredu i ali i za građane Srbije. - Za našu ekonomiju to znači niže troškove poslovanja, ubrzanu cirkulaciju novca i novčanih transakcija. Ulaskom u SEPA sistem poboljšava se likvidnost i za privatna, ali i pravna lica. Ušteda bi bila značajna, procene su da se finasijskim transakcijama kroz SEPA sistem u regionu uštedelo oko 500 miliona evra, u zavisnosti od veličine ekonomija. Ako imamo u vidu da je Srbija trenutno najjača regionalna ekonomija  ušteda za našu zemlju bi bila oko 60 odsto od te sume - izjavio je Vasić i dodao da je kao pripremu za ulazak u SEPU Srbija već primenjuje nešto slično krzo RTG sistem. Prema njegovom mišljenju to su dobre vesti i jako je dobro da Srbija bude deo sistema SEPA što pre, a on očekuje prema najavama da se to dogodi u decembru ili početkom naredne godine.

Zakon o NBS i  krediti

Kako je predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a koji je poslat u skupštinu Srbije na razmatranje planirano je da kamatne stope na stambene kredite koje građani već otplaćuju, kao i na one koje će tek zajmiti od banaka zaključno sa 31. decembrom 2025. godine, neće smeti da budu veće od pet odsto, pitali smo našeg sagovornika šta to u praksi znači za građane Srbije. - Za sve nas koji imamo kredite, naročito one stambene, ta tendencija je dobra. Na ovaj potez Narodna banka se odlučila u nameri da se spreče oscilacije, koje su dovodile do skoka rata za kredite. To znači da je NBS uočila nepravilnost i ovim potezom to želela da spreči - rekao je finansijski konsultant Vladimir Vasić i dodao da je već postojao period kada je tržište znalo da "poludi". - Dešavalo se da Euribor toliko padne da se izgubi kontrola, i onda u nekom momentu zbog inflacije i drugih činilaca dođe do njegovog porasta i onda rata za kredit ode u nedogled. Sa ovom odlukom, kako stoji u zakonu Narodna banka je sagledala problem i  ako se desi oscilacija sa Euriborom ovim bi trebalo to da bude sprečeno - kazao je on. Do 31. decembra 2025. godine promenljiva kamatna stopa kod ugovora o stambenom kreditu ne može se primeniti, odnosno fiksna kamatna stopa kod ugovora o stambenom kreditu ne može se ugovoriti u vrednosti većoj od pet odsto. U međuvremenu, kad istekne ograničenje kamatne stope na maksimum pet odsto, dakle od 1. januara 2026. godine pa do 1. januara 2028. godine, maksimalna promenljiva kamatna stopa kod stambenih kredita odgovaraće prosečnoj ponderisanoj stopi uvećanoj za jednu petinu. A šta to u praksi znači, objašnjava nam Vasić. - Uvedena je ponderisana kamatna stopa (srednja kamatna stopa), koja će biti određena na šest meseci u julu i u decembru  Narodna banka je procenila da bi oscilacije sa Euriborom trebalo da se smire do kraja sledeće godine. To znači da svima nama koji imamo stambene kredite sada krediti poskupeti, jer je propisano pet odsto što je više od sadšnjih 4,8 odsto, a to će podići  i ratu. Kako je novim zakonom propisano  pet odsto to znači veću ratu za nekih 30, 40 ili 50 evra, odnosno za tih 0.2 odsto koliko se diže rata kredita. Ostaje nam da se nadamo da će Euribor pasti pa će tako i svima nama i rata pasti - rekao je sagovornik Bizportala, finasijski savetnik Vladimir Vasić . Vasić kaže da kada se primene uslovi, trenutno situacija menja na štetu građana, ali tendenicja je dobra zbog naše zavisnosti i indeksiranja u evrima i on smatra da će se situacija smiriti i da će rate za kredit početi da padaju.

Digitalni evro, dinar, kuna....

Narodna banka Srbije u skupštinsku proceduru uputila je izmene četiri zakona iz svoje nadležnosti, koji izazivaju pažnju. Nakon najava Kristin Lagard, da će ECB uvesti plaćanje digitalnim evrom i NBS u svom nacrtu ostavlja mogućnost da i dinar dobije svoju digitalnu formu. Kako se objašnjava u skladu sa globalnim trendom u okviru kojeg centralne banke počinju (a neke su to već uradile) sa izdavanjem digitalnih nacionalnih valuta, NBS ovaj prostor sada otvara i sebi. Vasić smatra da je to pokušaj država, odnosno centralnih banka, da uspostave kontrolu nad blokčejn valutama, koje su sada u privatnom vlasništvu. - Iako se navodi da to nisu valute koje će biti pandan blokčejn valutama, poput bitkoina, ja mislim da jeste, jer države imaju tendenciju kontrole tržišta kapitala. Ne mislim da je nešto drugo, jer i sada je sve što se radi digitalno, ne vidim šta bi digitalni evro promenio.  Vi obavljate i sada transakcije digitalno bez fizičkog novca. Države žele da imaju kontrolu. Mislim da se tim digitalnim evrom ili ovim članom, koji uvodi u zakon i  Narodna banka Srbije ide ka tom trendu država, odnosno ostavlja se mogućnost u budućnosti da se ima zakonska regulativa - zaključuje Vladimir Vasić. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.