Zemlje u razvoju su u 2023. godini potrošile rekordnih 1,4 biliona dolara (1,3 biliona evra) na ispunjavanje svojih obaveza prema spoljnom dugu, navodi se u novom izveštaju Svetske banke. Ovaj iznos dolazi nakon što su mnoge ekonomije bile prinuđene da se dodatno zaduže tokom pandemije, navedeno je u izveštaju objavljenom u utorak. Prošle godine, troškovi zaduživanja su postali skuplji zbog rasta kamata na najviši nivo u poslednjih 20 godina, kao odgovor na povećanu inflaciju. Dodatni pritisak stvarali su pad vrednosti lokalnih valuta i neizvesnost globalnog privrednog rasta, što je najviše pogodilo najsiromašnije države.

Siromašne zemlje preopterećene dugovima

Države koje primaju pomoć kroz Međunarodnu asocijaciju za razvoj (IDA) Svetske banke platile su 96,2 milijarde dolara (91,9 milijardi evra) na ime servisiranja duga u 2023. godini. Od toga, troškovi kamata dostigli su rekordnih 34,6 milijardi dolara (33,05 milijardi evra). U proseku, kamate sada iznose skoro 6 odsto izvoznog prihoda zemalja koje ispunjavaju uslove za IDA pomoć — nivo koji nije viđen od 1999. godine.

Povlačenje privatnih kreditora

– Multilateralne institucije postale su poslednja slamka spasa za siromašne ekonomije koje pokušavaju da balansiraju između otplate duga i ulaganja u ključne razvojne prioritete poput zdravstva i obrazovanja – rekao je Indermit Gill, glavni ekonomista Svetske banke. Svetska banka je primetila da su prošle godine privatni kreditori uzimali više novca kroz otplate duga nego što su plasirali kroz nove zajmove siromašnijim regionima. U međuvremenu, Svetska banka i druge multilateralne institucije su preokrenule taj trend, obezbeđujući skoro 51 milijardu dolara (48,71 milijardi evra) više nego što su prikupile u IDA ekonomijama tokom 2022. i 2023. godine. – Ravnoteža rizika i nagrade ne sme ostati ovako jednostrana – navedeno je u izveštaju Svetske banke, dodajući da gotovo sav rizik snose multilateralne institucije i državni poverioci, dok privatni kreditori ubiru gotovo sve nagrade.

Rizik od bankrota

Većina zemalja u finansijskim teškoćama prošle godine odlučila je da se suoči sa krizom umesto da proglasi bankrot, pokušavajući da očuva kreditni rejting. Međutim, za otplatu dugova često su bile potrebne budžetske uštede u drugim sektorima, dok su sredstva Svetske banke korišćena za plaćanje alternativnih zajmova. Tokom ovih perioda, Svetska banka prelazi sa davanja zajmova po niskim kamatnim stopama na obezbeđivanje bespovratne pomoći zemljama s visokim rizikom.

Rastuće nejednakosti

Zemlje u razvoju su posebno pogođene ekonomskim posledicama pandemije, zbog slabijih fiskalnih stimulusa i slabijih zdravstvenih sistema. Geopolitičke tenzije dodatno ugrožavaju rast, dok mnoge zemlje prelaze na izolacionističke trgovinske politike. Ipak, neka svetla tačka je bila što je ekonomski rast u zemljama sa niskim i srednjim prihodima pokazao određenu otpornost u 2023. godini, merenu bruto nacionalnim dohotkom (GNI). – U eri velikog međunarodnog nepoverenja, biće teško uspostaviti ove principe – zaključio je Indermit Gill. – Ali bez njih, svi ključni razvojni ciljevi ostaju u opasnosti, prenosi Euronjuz biznis. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.