Sniženje kamatnih stopa će i dalje biti ključni sastanak za postavljanje smernica za narednu godinu, ne samo zato što će osoblje Evropska centralna banka objaviti svoje kvartalne makroekonomske projekcije rasta i inflacije. Te prognoze će uzeti u obzir veoma neizvestan globalni uticaj povratka Donalda Trampa u Belu kuću i njegove pretnje ogromnim trgovinskim carinama. Centralna banka bloka smanjila je svoju ključnu stopu sa 4 odsto na 3,25 odsto do sada ove godine u tri povećanja od 25 baznih poena između juna i oktobra. Mogućnost da se Evropska centralna banka odluči za smanjenje stope od 50 baznih poena kako bi se zaokružila 2024. pojavila se čvrsto u igri nakon poslednjeg jesenjeg sastanka, pri čemu je više kreatora politike reklo CNBC-u da će ostati zavisni od podataka, ali da će značajno usporavanje inflacije u evrozoni i pogoršanje ekonomskih izgleda za blok moglo bi opravdati veliki korak u decembru. Cene na tržištu novca sada sugerišu male šanse za veliki pad. Od srede ujutru, za decembar je procenjeno smanjenje od oko 29 baznih poena, a ekonomisti kažu da će povećanje dogovorenog rasta plata u novembru zahtevati oprez. Glavna inflacija je ponovo porasla iznad cilja u novembru, popevši se na 2,3 odsto sa 2 odsto u oktobru. U međuvremenu, ekonomija evrozone je u trećem kvartalu rasla najbržim tempom u poslednje dve godine, iako po stopi od samo 0,4 odsto. - Nema potrebe da žurite ECB u ovoj fazi - rekao je Silven Brojer, glavni ekonomista za EMEA i S&P Global Ratings, za CNBC „Skuavk Bok Europe“ u ponedeljak. Inflacija je, barem kratkoročno, pod kontrolom. Ali sve dok troškovi rada budu iznad produktivnosti, Evropska centralna banka bi trebalo da ostane na opreznoj strani ili da čeka i vidi smanjenje stopa. To će se verovatno pretvoriti u smanjenje od 25 baznih poena u decembru, rekao je Brojer, praćeno snižavanjem stope „brzim tempom“ kako bi se monetarna politika dovela u neutralan stav koji niti ograničava niti podstiče rast, piše SEEbiz. Nekoliko prognoza predviđa taj tempo kao smanjenje od 25 baznih poena na svih šest sastanaka ECB-a u periodu od 2025. do septembra, čime je njena ključna stopa - depozitna linija - smanjena sa 3 odsto na 1,5 odsto. To uključuje istraživače danske Danske banke, koja je u utorak rekla da će kreatori politike Evropska centralna banka razgovarati o smanjenju od 50 baznih poena na svom decembarskom sastanku, ali da će se na kraju odlučiti za manji potez. Dodali su da očekuju "benignu reakciju tržišta", čak i ako predsednica ECB Kristin Lagard promeni svoje poruke u golubijem pravcu.