Kako je navedeno, na promenu vrednosti neto imovine utiču neto uplate doprinosa u fondove, isplate sredstava iz fondova i dobit koju fondovi ostvaruju od ulaganja. Ističe se da su u trećem tromesečju ove godine ukupne neto uplate iznosile su 1,2 milijarde dinara, a da su članovi koji ispunjavaju propisane uslove povukli 632,1 milion dinara, dok je prinos od ulaganja imovine fondova iznosio 1,9 milijardi dinara. NBS navodi i da je tržišna koncentracija u sektoru na kraju trećeg tromesečja 2024. godine, merena Herfindal-Hiršmanovim indeksom, iznosila 2.775 poena, što ukazuje i dalje na visoku koncentraciju na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova. Ako se fondovi posmatraju prema visini neto imovine fonda u odnosu na visinu neto imovine sektora, kako se navodi u saopštenju centralne banke Srbije, tri najveća fonda zajedno ostvaruju tržišno učešće od 81 odsto, dok najveći fond ima udeo od 42 odsto. Naglašava i da na kraju trećeg tromesečja 2024. struktura ulaganja imovine fondova neznatno izmenjena u odnosu na prethodni period i da su najveći udeo imale državne obveznice, koje su činile 62,7 procenata ukupne imovine, sredstva na kastodi računima sa 17,3 odsto, akcije domaćih pravnih lica sa 11,2 procenta, oročeni depoziti kod banaka sa 4,2 odsto, dok su ulaganja u inostranstvu činila 2,9 procenata ukupne imovine fondova. Prema podacima NBS i portfolio državnih dužničkih hartija od vrednosti, odnosno obveznice Srbije su na kraju ovog perioda zadržale dominantnu poziciju u ukupnoj imovini fondova, uz smanjenje učešća sa 74,2 odsto. U strukturi državnih hartija od vrednosti obveznice denominovane u domaćoj valuti učestvuju sa 79 procenata, obveznice denominovane u evrima sa 19 odsto i obveznice denominovane u dolarima učestvuju sa dva odsto. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.