Nikolić je rekao da se u 2025. očekuju i niže kamatne stope, pristupačniji kapital za privredu i stanovništvo, što se već vidi i po kreditnim standardima koji su povoljniji nego što su bili, po stopi rasta banaka privredi i stanovništvu koje su sada bolje i veće u odnosu na ranije.
Takođe, Nikolić, koga je Odbor za finansije Skupštine Srbije predložio za predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije, kaže da je najavljeni program povoljnih kredita za mlade dobar i da bi trebalo da podstakne stanogradnju, poboljša pristupačnost stanova mladima i ugroženim socijalnim grupama, što sve na razne načine doprinosi i socijalnoj stabilnosti i višim stopama rasta BDP-a.
On je istakao da su stanogradnja i građevinski sektor kao delatnost, važan izvor rasta BDP, a da je u Srbiji do polovine prošle decenije građevinarstvo bilo potpuno zanemareno.
- U opsegu nečega što zovemo građevinarstvo, stanogradnja ima jako bitnu ulogu. Ona u suštini čini polovinu ili bi trebalo da čini polovinu održivih građevinskih aktivnosti u dugom roku. To u Srbiji još nije slučaj. Mi smo sredinom prošle decenije u proseku gradili godišnje oko 10.000 stanova, prošle godine smo izgradili najviše završenih stanova, oko 35.000. Međutim, taj broj je još mali i ne odgovara onome čemu težimo, a to je dugoročno održiv građevinski sektor - rekao je on za Tanjug.
Dodao je da bi godišnje trebalo da se gradi duplo više stanova, odnosno 70.000 i da će ova mera doprineti povećanju stanogradnje.
Ukazao je da se građevinarstvo kod nas još oslanja pre svega na velike investicione radove koje sprovodi država, što jeste dobro, ali bi stanogradnja, kako je rekao, trebalo da ima još značajniju ulogu nego što je sada slučaj.
- Stambeni krediti za mlade su bitna komponenta ove cele priče. Veoma je dobro što država njima namerava da podstiče stanogradnju, odnosno pristupačnost stanova mladima i ugroženim socijalnim grupama, što na brojne načine doprinosi i socijalnoj stabilnosti i višim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda - ocenio je on.
Ukazao je da ovaj program nosi i određene rizike, koji se tiču fiskalnog okvira, odnosno da li ima dovoljno novca da se subvencioniše sve što je najavljeno, a postavlja se i pitanje oročenosti, tj. da li će to biti jednokratna akcija ili će trajati više godine.
- Pitanje je da li je aplikacija vezana isključivo za vrednost stana ili se možda traži određeni kvalitet, što bi bilo veoma dobro, recimo da stanovi zadovoljavaju neke kriterijume kao što je energetska efikasnost. To je nešto što primera radi traži Nemačka kao država, prilikom takvih ili sličnih programa subvencija mladima za kupovinu stanova - naveo je Nikolić.
Što se tiče uticaja povoljnih kredita na kreditnu aktivnost banaka, ocenio je da će se to tek videti.
[caption id="attachment_63347" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
- Videćemo kakva će biti tražnja za tim programom. Ukoliko bude išlo onako kako je zamišljeno, onda bi korist trebalo da imaju svi u tom lancu, počev od korisnika kredita pa do samih banaka - kazao je on.
Dodao je da se u ovom trenutku još ne može pouzdano reći kakva će biti zainteresovanost kod svih banaka za ovaj program.
Ukazao je da se u 2025. prenosi dosta rizika neizvesnosti iz prošle godine, među kojima je loša poljoprivredna situacija, geopolitički uslovi, atmosfera neizvesnosti u vezi sa snabdevanjem naftom, što može da poremeti sadašnje projekcije.
- Međutim ako pođemo od pretpostavke da se ništa bitno ne menja i znajući da je devizni kurs vrlo stabilan, onda možemo reći da nastavljamo putanju laganog obaranja međugodišnje stope inflacije - istakao je Nikolić.
Kada je reč o mišljenjima da je devizni kurs dinara precenjen, Nikolić kaže da se ovo kao problem najviše navodi u pojedinim akademskim raspravama, ali više politikantski, uzgred i da devizni kurs nije nešto što se ozbiljno razmatra kao prepreka poslovanju.
- Štaviše, stabilan devizni kurs je nešto što pogoduje privrednom rastu svih ovih godina kada govorimo o stabilnosti, a kada govorimo o održavanju ili otpornosti naše ekonomije i održavanju relativno visokih stopa rasta, upravo je devizni kurs jedna od komponenti u toj slagalici koja je omogućila sve to - napomenuo je on.
Kao veoma važno je naveo to da se Narodna banka Srbije bori da stabilizuje dinar, ali ne u meri da on oslabi, već da ne ojača i radi to tako što svakodnevno otkupljuje devize.
- Narodna banka se bori i interveniše da dinar ne ojača. Ako posmatramo da li je to dobro za privredu ili ne, najbolji odgovor su upravo sami privrednici, odnosno rezultati anketa među njima i njihova očekivanja. Kada postavite pitanje bilo velikim, bilo srednjim ili malim preduzećima šta im je prepreka u poslovanju ili gde vide rizike, niko od njih ne navodi devizni kurs, čak ni oni najmanji. Dakle, to se godinama već ne razmatra kao problem - rekao je Nikolić.
Bankarski sektor ocenio je kao stabilan, likvidan i visokokapitalizovan, a kada je reč o velikom profitu banaka u Srbiji i čime je on uzrokovan, da li visokim kamatama ili velikom aktivnošću banaka, naveo je da je kapitalna marža kao jedan od parametara profitabilnosti, niža nego što je bila pre 10 godina ali da je obim aktivnosti neuporedivo veći.
- Naravno, stabilnost koja se ogleda i u riziku plasiranja, mereno stepenom teško naplativih potraživanja, na rekordno je niskom nivou i to oslobađa mnogo veći kapital, mnogo veću aktivu i povećava profite banaka. Narodna banka pokušava da na neki način to ograniči i izašla je sa merama koje limitiraju kamatne stope - zaključio je on.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Foto: Shutterstock[/caption]
- Videćemo kakva će biti tražnja za tim programom. Ukoliko bude išlo onako kako je zamišljeno, onda bi korist trebalo da imaju svi u tom lancu, počev od korisnika kredita pa do samih banaka - kazao je on.
Dodao je da se u ovom trenutku još ne može pouzdano reći kakva će biti zainteresovanost kod svih banaka za ovaj program.
Ukazao je da se u 2025. prenosi dosta rizika neizvesnosti iz prošle godine, među kojima je loša poljoprivredna situacija, geopolitički uslovi, atmosfera neizvesnosti u vezi sa snabdevanjem naftom, što može da poremeti sadašnje projekcije.
- Međutim ako pođemo od pretpostavke da se ništa bitno ne menja i znajući da je devizni kurs vrlo stabilan, onda možemo reći da nastavljamo putanju laganog obaranja međugodišnje stope inflacije - istakao je Nikolić.
Kada je reč o mišljenjima da je devizni kurs dinara precenjen, Nikolić kaže da se ovo kao problem najviše navodi u pojedinim akademskim raspravama, ali više politikantski, uzgred i da devizni kurs nije nešto što se ozbiljno razmatra kao prepreka poslovanju.
- Štaviše, stabilan devizni kurs je nešto što pogoduje privrednom rastu svih ovih godina kada govorimo o stabilnosti, a kada govorimo o održavanju ili otpornosti naše ekonomije i održavanju relativno visokih stopa rasta, upravo je devizni kurs jedna od komponenti u toj slagalici koja je omogućila sve to - napomenuo je on.
Kao veoma važno je naveo to da se Narodna banka Srbije bori da stabilizuje dinar, ali ne u meri da on oslabi, već da ne ojača i radi to tako što svakodnevno otkupljuje devize.
- Narodna banka se bori i interveniše da dinar ne ojača. Ako posmatramo da li je to dobro za privredu ili ne, najbolji odgovor su upravo sami privrednici, odnosno rezultati anketa među njima i njihova očekivanja. Kada postavite pitanje bilo velikim, bilo srednjim ili malim preduzećima šta im je prepreka u poslovanju ili gde vide rizike, niko od njih ne navodi devizni kurs, čak ni oni najmanji. Dakle, to se godinama već ne razmatra kao problem - rekao je Nikolić.
Bankarski sektor ocenio je kao stabilan, likvidan i visokokapitalizovan, a kada je reč o velikom profitu banaka u Srbiji i čime je on uzrokovan, da li visokim kamatama ili velikom aktivnošću banaka, naveo je da je kapitalna marža kao jedan od parametara profitabilnosti, niža nego što je bila pre 10 godina ali da je obim aktivnosti neuporedivo veći.
- Naravno, stabilnost koja se ogleda i u riziku plasiranja, mereno stepenom teško naplativih potraživanja, na rekordno je niskom nivou i to oslobađa mnogo veći kapital, mnogo veću aktivu i povećava profite banaka. Narodna banka pokušava da na neki način to ograniči i izašla je sa merama koje limitiraju kamatne stope - zaključio je on.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
