Sam početak godine, odnosno početni period davanja prvih procena prosečnih prinosa u maju i junu, davao je optimistične rezultate u pogledu prinosa ratarskih kultura. - Kod pšenice, prve procene bile su identične poslednjim, gde je zabeležen blagi rast prosečnog prinosa, te u 2024. godini očekivani prosečan prinos pšenice iznosi 5,3 tone po hektaru. Međutim, vremenske prilike u junu, julu i avgustu, praćene veoma dugim intervalima visokih temperatura, izazvale su veliku sušu, te su samim tim uticale i na kvalitet zrna i manji procenjeni prinos kod ostalih ratarskih kultura - navodi se u publikaciji Trendovi Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Na osnovu raspoloživih podataka i procena eksperata RZS i drugih institucija, očekivalo se da će kod gotovo svih ratarskih kultura (izuzev šećerne repe) doći do smanjenja proizvodnje u 2024. godini u odnosu na prethodnu godinu. U godini koju smo upravo ispratili ostvarena proizvodnja pšenice iznosi 2.900.000 tona, što je za 15,9 odsto manje u odnosu na godinu ranije. Situacija je bila slična i kada je reč o voćarstvu. Ostvarena proizvodnja maline iznosila je oko 94.000 tona (4,7 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu), a višanja oko 136.800 tona (5,5 odsto manje). S druge strane, očekivana proizvodnja kukuruza je 5.425.000 tona, što je za 18,2 odsto manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. U poređenju sa prethodnom godinom očekuje se manja proizvodnja i ostalih kultura: suncokreta za 7,1 odsto i soje za 32,3 osto, dok se kod šećerne repe očekuje rast od 4,3 odsto.

Izvoz dostigao vrednost od 965,5 miliona evra

U prvih devet meseci 2024. godine sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva ostvario je pozitivan spoljnotrgovinski saldo u iznosu od 165,8 miliona evra. - Izvoz ovog sektora iznosio je 965,5 miliona evra, što je za 43 odsto više u odnosu na isti period 2023. godine, a učešće u ukupnom izvozu u posmatranom periodu povećano je sa 3,1 na 4,4 odsto, koliko je zabeleženo u prva tri kvartala tekuće godine - navodi se u analizi Republičkog zavoda za statistiku. Uvoz sektora u prvih devet meseci tekuće godine iznosio je 799,7 miliona evra, što je za 11,9 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, a učešće u ukupnom uvozu povećano je sa 2,6 na 2,8 odsto. Rast izvoza u prvih devet meseci tekuće godine najvećim delom je posledica kumulativnog rasta od 77,6 odsto u izvozu žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica, najzastupljenije grupe u ovom sektoru (učešće od 66,3 odsto), piše biznis.rs. Nasuprot izvozu, najzastupljenija grupa na strani uvoza u sektoru poljoprivrede je gajenje povrća, korenastih i krtolastih biljaka (učešće 18,3 odsto), koja je ostvarila kumulativni rast od 2,2 odsto u prvih devet meseci tekuće godine. Izvoz pšenice u prvih devet meseci 2024. godine iznosio je 178,6 miliona evra, što predstavlja rast od 40,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, pokazuju podaci RZS-a. Posmatrano vrednosno, u prvih devet meseci tekuće godine najviše pšenice izvezeno je u Rumuniju (59,2 odsto), zatim u Italiju 18,9 odsto, a potom slede Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija, sa učešćem u ukupnom izvozu ove kulture od 8,7 odsto, pet i 3,8 procenata. Izvoz kukuruza u periodu januar-septembar iznosio je 328 miliona evra, što predstavlja rast od 186,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Najviše kukuruza izvezeno je u Rumuniju – 39,8 odsto. U Italiju je izvezeno 24,5 odsto, a zatim slede Bosna i Hercegovina, Austrija i Mađarska. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.