Inflacija u evrozoni porasla je na 2,4 odsto na godišnjem nivou u decembru, prema preliminarnim podacima koje je u utorak objavio Eurostat, što je u skladu s prognozama ekonomista i predstavlja povećanje u odnosu na 2,2 odsto u novembru. Na mesečnom nivou, potrošačke cene su porasle za 0,4 odsto, preokrenuvši pad od 0,3 odsto u novembru. Osnovna inflacija, koja isključuje nestabilne stavke poput hrane i energije, ostala je stabilna na 2,7 odsto, što je takođe u skladu s prognozama. Iako ovaj podatak odgovara očekivanjima, on naglašava trajni izazov približavanja osnovne inflacije cilju ECB-a od 2 odsto. Među ključnim komponentama inflacije, usluge su i dalje prednjačile s godišnjom stopom od 4 odsto, blago povećanom u odnosu na 3,9 odsto u novembru.

Cene hrane i energije

Hrana, alkohol i duvan zadržali su stabilan tempo od 2,7 odsto, dok su industrijski proizvodi van energetskog sektora pali na 0,5 odsto sa 0,6 odsto. Cene energije, međutim, zabeležile su značajan oporavak, porasle su za 0,1 odsto na godišnjem nivou nakon pada od -2 odsto u novembru, što odražava više cene goriva u nekim zemljama evrozone. – Ova inflacija ne menja mnogo kada je reč o planovima ECB-a – rekao je Kajl Čapman, analitičar Ballinger grupe. Stručnjak je istakao da je Frankfurt mesecima očekivao privremeni rast i da će ga za sada verovatno zanemariti.

Dinamika inflacije u evrozoni

Inflacija je značajno varirala među državama članicama. Hrvatska je prednjačila s godišnjom harmonizovanom stopom od 4,5 odsto, a sledila je Belgija sa 4,4 odsto. Ostali ključni podaci uključuju Nemačku sa 2,8 odsto, Grčku sa 2,9 odsto i Španiju sa 2,8 odsto. U Belgiji i Nemačkoj mesečna inflacija porasla je za 0,7 odsto, što je drugi najveći rast među državama članicama. Irska, iako je imala najnižu godišnju inflaciju od 1 odsto, zabeležila je značajan mesečni skok od 0,9 odsto. Nasuprot tome, Italija, koja je imala jednu od najnižih godišnjih stopa od 1,4 odsto, zabeležila je samo 0,1 odsto mesečnog rasta. Francuska je zabeležila rast godišnje harmonizovane inflacije sa 1,7 odsto na 1,8 odsto, što je najviši nivo od avgusta. Španija je imala godišnju stopu inflacije od 2,8 odsto, najvišu od jula 2024. Holandija je zabeležila stopu od 3,9 odsto, najvišu od jula 2023.

Reakcije tržišta

Finansijska tržišta nisu reagovala na podatke o inflaciji, koji su uglavnom bili u skladu s očekivanjima. Prinosi na kratkoročne obveznice evrozone, koji su porasli u ponedeljak nakon iznenađujućeg podatka o inflaciji u Nemačkoj, blago su opali. Dvogodišnji prinos na Schatz obveznice pao je za 3 bazna poena na 2,18 odsto, dok je referentni desetogodišnji prinos na Bund ostao stabilan na 2,45 odsto. Evro je nastavio uzlazni trend, porastavši za 0,4 odsto na 1,0430 dolara. Očekuje se da će Evropska centralna banka smanjiti stope za 25 baznih poena na sastanku 30. januara 2025, što je već uračunato na tržištima. Za celu godinu, trgovci očekuju nešto više od 100 baznih poena kumulativnih rezova u Frankfurtu.

Indeksi evropskih akcija blago u porastu

Euro STOXX 50 i STOXX 600 porasli su za 0,2 odsto, dok je nemački DAX takođe dodao 0,2 odsto. Francuski CAC 40 ostvario je bolji rezultat, porastavši za 0,4 odsto, dok je italijanski FTSE MIB zaostajao, opavši za 0,1 odsto. U sektorskim kretanjima, luksuzna i potrošačka roba ostvarile su najbolje rezultate, pri čemu je Adidas AG porastao za 2,2 odsto, a Vinci za 1,4 odsto. Nasuprot tome, banke su bile slabije, s padom indeksa Euro STOXX Banks za 1,1 odsto. Deutsche Bank je opala za 1,6 odsto, dok su irska AIB grupa i italijanska Banco BPM pale za 1,8 odsto i 0,8 odsto, redom, piše Euronjuz biznis. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.