- Krećemo se u rasponu u kojem bi stečajevi u pojedinim mesecima lako mogli da dostignu najviši nivo u 20 godina - rekao je vođa istraživanja o stečajevima pri IWH-u Stefen Miler. - Za vreme finansijske krize 2009. godine mesečno smo beležili oko 1400 stečajeva partnerstava i kompanija. Sada smo ponovno dostigli taj nivo - dodao je Miler. Međutim, u 2009. godini polovinu ukupnog broja činila su insolventna mikropoduzeća sa najviše deset zaposlenih, a danas je pred stečajem oko 500 takvih kompanija.

Većinu čine veće kompanije

- U aktualnim podacima o stečajevima većinu čine veće kompanije i u stečajnim postupcima gubi se više ekonomske supstance, kazao je Miler. Istraživanje instituta potvrđuje izveštaj kreditne agencije Kreditreform od decembra, prema kojem je broj stečajeva nemačkih kompanija prošle godine dosegnuo je najviši nivo od 2015. Ukupno je u 2024. registrirovano oko 121.300 stečajnih postupaka, uključujući lične i druge bankrote, za 10.6 posto više nego u 2023. - Krize iz proteklih godina sada pogađaju kompanije s vremenskim razmakom, u vidu stečaja - rekao je voditelj ekonomskih istraživanja u Creditreformu Patrik-Ludvig Hanč.

Deo stečajeva rezultat pandemije i niskih kamata ECB

- To znači da bi se broj stečajeva uskoro mogao izjednačiti sa rekordnim nivoom iz 2009. i 2010. godine, kada je bnkrotiralo više od 32.000 kompanija - dodao je Hanč. Vođa istraživanja u IWH-u napominje da je deo bankrota rezultat pandemije kovida i višegodišnjeg razdoblja vrlo niskih kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB). Kompanije koje su nekada imale koristi od jeftinog finansiranja sada muku muče sa višim kamatama, objasnio je Miler, navodi Index, piše "Blic Biznis". Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.