Iz NBS navode da takav dokument može da bude na primer ugovor sa inostranim brokerom ili bilo koji drugi dokument iz koga se može utvrditi kojim hartijama od vrednosti će rezident trgovati u inostranstvu i u kom iznosu. Dodaju da su u prethodnom periodu uočeni brojni slučajevi da su rezidenti prenosili sredstva inostranim brokerima, platnim karticama ili davanjem naloga banci, na osnovu okvirnog ugovora sa inostranim brokerom koji nije sadržao preciznije informacije u vezi sa planiranim trgovanjem, pri čemu je banka tek nakon povraćaja ovih sredstava u zemlju, od rezidenata dobijala informacije da su trgovali u inostranstvu finansijskim instrumentima koji nisu dozvoljeni zakonom. Otuda, naknadno izveštavanje rezidenata o trgovanju finansijskim instrumentima u inostranstvu ne može obezbediti zakonitost ovakvog trgovanja, niti se može očekivati da će rezidenti, odnosno fizička lica obavestiti Narodnu banku Srbiju da su postupali suprotno važećim propisima. Zakonom o deviznom poslovanju, koji je poslednji put menjan 2018. godine, propisano je u koje hartije od vrednosti rezidenti mogu da ulažu u inostranstvu, dok se sam prenos sredstava po osnovu kupovine stranih hartija od vrednosti obavlja u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet sa inostranstvom. Važećim propisima su, ističu iz centralne banke, i dalje zadržana određena ograničenja koja se odnose na trgovanje dužničkim hartijama od vrednosti. Reč je o ograničenjima koja se odnose na hartije od vrednosti čiji su izdavaoci iz zemalja koje nisu članice Evropske unije (EU), budući da je rezidentima omogućeno da trguju dužničkim dugoročnim hartijama od vrednosti čiji su izdavaoci iz EU, odnosno iz zemalja članica OECD čiji je dugoročni kreditni rejting najmanje A (prema Standard&Poor’s) odnosno A2 (prema Moody’s), dok kratkoročnim dužničkim hartijama od vrednosti čiji su izdavaoci iz trećih zemalja mogu da trguju samo banke ali ne i drugi rezidenti. Takođe, rezidenti još ne mogu slobodno da obavljaju poslove sa finansijskim derivatima kojima se trguje van regulisanog tržišta i multilateralne trgovačke platforme u inostranstvu a nije dozvoljeno da trguju valutama u inostranstvu. Shodno ovome, dodaju iz centralne banke, kako bi se obezbedilo zakonito postupanje rezidenata u slučajevima trgovanja finansijskim instrumentima u inostranstvu, uključujući i rezidente koji trguju preko američkog brokera Interactive Brokers neophodno je da oni prilikom plaćanja prema inostranstvu, dostave dokumentaciju na osnovu koje banka može utvrditi da će se trgovati samo zakonom dozvoljenim finansijskim instrumentima. Ukazuju i da rezidenti samo u izuzetnim slučajevima koji su propisani posebnom odlukom, mogu držati devize u inostranstvu i to samo kod stranih banaka. Iz toga proizlazi da ne mogu preneti sredstva na svoje račune otvorene kod inostranih brokera i tamo ih držati sve dok ne odluče da li će ih uložiti u određene finansijske instrumente ili će ih sa brokerskog računa preneti na račune kod banaka u inostranstvu suprotno odgovarajućoj odluci i iskoristiti za plaćanja u inostranstvu koja nisu dozvoljena važećim propisima. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici