Kako je saopšteno iz Ministarstva rudarstva i energetike, ona je, govoreći na Samitu Fajnenšal tajmsa o energetskoj tranziciji u Atini, rekla da gotovo sve zemlje imaju slične ciljeve u energetskom sektoru - veću energetsku bezbednost i sigurnost, dekarbonizaciju proizvodnje električne energije i transporta, diversifikaciju izvora i ruta snabdevanja energentima. Kako je istakla, suočavamo sa sličnim izazovima, nestabilnim geopolitičkim kontekstom koji ima finansijske posledice, dovodi do poremećaja u lancima snabdevanja i prekidima transportnih pravaca u uslovima rastuće potrošnje energenata. - Naša privreda je izgrađena na fosilnim gorivima, na uglju, dok nam je cilj prema strateškim dokumentima koje smo usvojili u prethodne dve godine da dekarbonizujemo energetski sektor na održiv način i postignemo nultu emisiju štetnih gasova do 2050. godine. Jugoistočna Evropa mora više da sarađuje sa susednim zemljama i EU, da razmatra i nove tehnologije poput malih modularnih nuklearnih reaktora da bi prevazišla ove izazove i održivo sprovela energetsku tranziciju - rekla je Đedović Handanović na panelu posvećenom strateškim uvidima o energetskim politikama u Istočnom Mediteranu i Jugoistočnoj Evropi. Ministarka je navela da Srbija i u gasnom sektoru i na prenosnoj mreži aktivno radi na povezivanju sa susedima, jačajući energetsku bezbednost i regionalnu saradnju. - Posebno važnu ulogu imaju nove gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom koje treba da izgradimo u naredne tri godine, novi naftovod ka Mađarskoj, završetak Transbalkanskog koridora koji nas na prenosnoj mreži povezuje sa Rumunijom, BIH, Crnom Gorom i Italijom i Panonski koridor ka Mađarskoj - istakla je ona. Ministarka je navela da u gasnom sektoru Evropska unija postavlja izazove i pred članice EU, poput Mađarske i Slovačke, ali i zemlje koje su na putu pristupanja Evropskoj Uniji. - Srbija vodi svoju nezavisnu politiku koja građanima donosi najviše stabilnosti kada su i cene i snabdevanje gasom u pitanju. Nastavićemo da se borimo za svoju poziciju, da ostanemo nezavisni, ali i da imamo više izvora i ruta snabdevanja  koje nam daju dodatnu sigurnost. Nas čeka novi dugoročni gasni aranžman sa Ruskom Federacijom, ali i nove gasne interkonekcije sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, da bismo imali veću sigurnost, više alternativa i bolje cene - rekla je ona. Dok su investicije privatnog sektora posebno važne u sektoru OIE, javni sektor ima vodeću ulogu u obezbeđivanju kapaciteta za balansiranje. - Najvažniji projekat u tom smislu je izgradnja RHE Bistrica, kapaciteta oko 650 megavata, čija izgradnja treba da počne naredne godine. Takođe, EPS-ov portfolio će od ove i u narednih nekoliko godina postati značajno “zeleniji” izgradnjom više od 1 GW solarnih elektrana sa 200 MW baterijskih skladišta, što je jedan od najvećih evropskih OIE projekata - istakla je ministarka. Naglasila je da u izveštaju Energetske zajednice Srbija ima lidersku poziciju u sektoru elektroenergetike i OIE. Kako je navela, Srbija je najviše napredovala u procesu spajanja tržišta i očekuje se da će biti među prvima koja će spajanje sa tržištem električne energije EU, konkretno sa Mađarskom, sprovesti tokom 2026. godine i biti uzor drugima u regionu. - Potrebno je više saveza da bismo osigurali više sigurnosti. Moramo više da ulažemo u skladišta energije i u prenosnu mrežu, da jačamo intekonekcije, što je, pre svega, važno zbog spajanja sa tržištem električne energije sa EU, što ćemo učiniti 2026. Srbija ima strateško partnerstvo u energetskom sektoru sa SAD, a jedna od oblasti saradnje su i skladišta energije - rekla je Đedović Handanović. Dodala je da Srbija, u saradnji sa Rumunijom, može da razvije reverzibilnu hidroelektranu na Dunavu, koja bi mogle na regionalnom nivou da poveća energetsku bezbednost. - Ažuriranim Polaznim osnovama energetske infrastrukture definisali smo naše potrebe za ulaganjima u kapitalne projekte u energetskom sektoru, koje iznose oko 15 milijardi evra u narednih 10 godina - navela je ona, piše Tanjug. Tokom samita o energetskoj tranziciji Đedović Handanović se sastala sa Keri Mekartni, ministarkom za klimatska pitanja iz Ministarstva za energetsku bezbednost i nultu emisiju iz Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, a tema razgovora je bila dekarbonizacija energetskog sektora. - Sa Ujedinjenim Kraljevstvom smo pre dve godine potpisali Memorandum o razumevanju, koji predstavlja značajan korak u produbljivanju naše saradnje u energetskom sektoru. U našem energetskom miksu se prilično oslanjamo na fosilna goriva i podržamo odlaganje uvođenja Mehanizma za prekogranično usklađivanje cena ugljenika (CBAM), u skladu sa predlogom ENTSO-e - zaključila je ministarka. BONUS KLIP Pogledajte vesti o Expo 2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.