Preostala površina zasađena je semenom pšenice iz individualne proizvodnje, čiji kvalitet je nepouzdan. Stručnjaci upozoravaju da će zbog toga i ove godine značajan deo domaće pšenice završiti kao stočna hrana, što dodatno smanjuje količinu kvalitetnog hlebnog brašna, piše Dnevnik. Profesor dr Malešević ističe da je Srbija nekada bila poznata po visokom kvalitetu pšenice, ali da izostanak podsticaja za gajenje kvalitetnih sorti i manjak kontrole pri otkupu i skladištenju dovode do pada tehnološkog kvaliteta. Velika zastupljenost sorti sa niskim genetskim potencijalom i preterana upotreba nedeklarisanog semena dodatno pogoršavaju situaciju. Direktor „Žitounije“ Zdravko Šajatović navodi da se sva pšenica, čak i ona sa nižim procentom proteina, plasira na izvoz ili u prehrambenu industriju. Ipak, 300.000 do 400.000 tona završava kao stočna hrana jer kod nas pšenica još uvek nije razvrstavana po kvalitetu na svim otkupnim mestima. Prema rečima Šajatovića, samo veliki silosi i otkupljivači sa odgovarajućom opremom mogu da razvrstavaju žito po kvalitetu, dok zadruge i manji otkupljivači nemaju kapacitete za to. Ova situacija podseća na višegodišnji problem nedostatka kvalitetnog semena u Srbiji, koji direktno utiče na kvalitet hleba i brašna. Stručnjaci upozoravaju da bi bez hitnih mera situacija mogla da se ponovi i sledeće godine, sa mogućim poskupljenjem hlebnih proizvoda. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?is_from_webapp=1&sender_device=pc Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.