Novi model nadzora, zajednički katalog nepravilnosti i usklađivanje pravila grupne proizvodnje trebalo bi da spreče zloupotrebe i olakšaju izvoz domaćih proizvoda na strana tržišta. Jelena Milić iz Ministarstva poljoprivrede objašnjava da je cilj povećanje transparentnosti, ohrabriti proizvođače i omogućiti brži rast organske proizvodnje u Srbiji. - Registar nam daje ono što do sada nismo imali - trenutne, ažurne podatke o sektoru, umesto da kasnimo godinu dana. To je ključno i za planiranje subvencija i za organizaciju kontrola - objašnjava Milić. Jedna od važnijih novina je i jačanje kontrolnog sistema. Do sada su kontrolu i sertifikaciju obavljala ovlašćena kontrolna tela, a Ministarstvo je raspolagalo podacima tek nakon završetka godine. Sada će kontrole biti češće, a uvodi se i nadzor nad samim kontrolorima. - Ukoliko smo mi ti koji ovlašćuju kontrolna tela, onda moramo i da nadzirimo njihov rad - i kontrole i sertifikacije. To je jedini način da sistem bude pouzdan i jednak za sve proizvođače - kaže Milić. Posebno je značajno uvođenje zajedničkog kataloga nepravilnosti koji će važiti za svih devet ovlašćenih kontrolnih organizacija. Do sada su kazne razlikovale, zavisno od kontrolora, što je dovodilo do neujednačenog tretmana proizvođača. - Sada će za istu nepravilnost važiti ista sankcija bez obzira na to ko vrši kontrolu. Time uvodimo pravičnost i jasnoću u sistem - naglašava ona.

Usklađivanje sa EU propisima zbog izvoza

Najveći deo domaće organske proizvodnje odlazi u inostranstvo, pre svega u Nemačku, ali i na tržišta SAD i Kanade. Zato je za proizvođače ključno da nacionalni propisi budu potpuno usklađeni sa evropskim, posebno kada je reč o modelu grupne proizvodnje. - Evropska unija je promenila pravila organizovanja grupne proizvodnje. Da nismo uskladili naš sistem, naši izvoznici bi se našli u nezgodnoj poziciji - morali bi da biraju između poštovanja domaćih ili evropskih propisa. To nismo smeli da dozvolimo - ističe Milić. Ona takođe dodaje da Srbija u kontroli organske hrane nema stroža pravila od EU. - Propisi su isti, samo je organizacija drugačija. Naš zadatak je da im omogućimo da nesmetano izlaze na strana tržišta - rekla je ona. Da bi se proizvođač smatrao organskim, obavezan je da zaključi ugovor sa jednim od ovlašćenih kontrolnih tela i da potpuno poštuje sve propise organske proizvodnje. Sledi period konverzije - prelazna faza tokom koje se zemljište i proizvodnja usklađuju sa standardima, piše Euronews. - Kupac uvek ima pravo da traži sertifikat, posebno na pijaci. Ako je proizvod zaista organski, proizvođač mora to da dokaže. A u prodavnicama potrošač samo treba da gleda naš nacionalni znak - okruglu oznaku na pakovanju - objašnjava ona.

Veliki potencijal, ali i velika doza opreznosti među proizvođačima

Iako je organska proizvodnja u Srbiji formalno zastupljena na oko jedan odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta, stručnjaci smatraju da je potencijal mnogo veći. Milić već 25 godina radi u ovom sektoru i veruje da najveća prepreka više nije finansijska, već psihološka. - Ne koče ih subvencije, nego strah. Organska proizvodnja ima mnogo pravila i ograničenja, i ljudi često misle da je previše komplikovana. Zato je edukacija ključna ako želimo da se ova proizvodnja omasovi - kaže ona. Ministarstvo, kaže Milić, već godinama obilazi opštine i lokalne zajednice kako bi približilo proceduru proizvođačima i pomoglo onima koji žele da uđu u proces. - Opštine najbolje poznaju svoje uslove i ljude. Ako se aktivnije uključe i organizuju edukacije, mi ćemo uvek doći. Tamo gde postoji zainteresovanost i prirodni uslovi, organska proizvodnja može samo da raste - poručuje Milić. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?is_from_webapp=1&sender_device=pc Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.