Kako je saopšteno, preporuka se odnosi na zaposlene koji Badnji dan slave po gregorijanskom kalendaru – katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica – kojima bi trebalo omogućiti da ne rade 24. decembra 2025. godine. Ista preporuka važi i za pravoslavne vernike, koji Badnji dan obeležavaju 6. januara 2026. godine, u skladu sa julijanskim kalendarom. Za poslodavce čija je delatnost takva da mora da se obavlja neprekidno, čak i tokom državnih i verskih praznika, Vlada je preporučila da zaposlenima obezbede sva prava koja im po zakonu pripadaju za rad na neradan dan. Ova inicijativa nije nova. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je još krajem 2023. godine govorio o mogućnosti proširenja broja neradnih dana, navodeći da u praksi već postoji prostor za dodatni praznik. Prema važećim propisima, Srbija trenutno ima 12 zvaničnih neradnih dana, ali se svake godine otvara pitanje dodatnog rasterećenja zaposlenih, naročito tokom velikih verskih praznika.

Koji praznici su neradni u 2026. godini

Tokom 2026. godine građane Srbije očekuje ukupno 21 neradan dan. Godina počinje sa tri slobodna dana u januaru – 1. i 2. januar zbog Nove godine, kao i 7. januar kada se obeležava Božić po julijanskom kalendaru. U februaru slede tri neradna dana povodom Dana državnosti Srbije – 15, 16. i 17. februar. Pripadnici islamske veroispovesti neradno će obeležiti prvi dan Ramazanskog bajrama, 30. marta. April donosi vaskršnje praznike, tokom kojih se ne radi četiri dana – od 18. do 21. aprila. Početak maja takođe je neradan, jer su 1. i 2. maj obeleženi kao Praznik rada. Pripadnici islamske veroispovesti slobodni su i 6. juna, na prvi dan Kurbanskog bajrama. Sledeći državni praznik je 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, dok se 25. decembra neradno obeležava Božić za pripadnike katoličke veroispovesti. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.