U izveštaju se dodaje da Srbija treba da uloži 9,5 milijardi dolara tokom naredne decenije kako bi zaštitila ljude i imovinu od štetnih i rastućih uticaja poplava, klizišta, suša, toplotnih talasa, šumskih požara i zemljotresa. Ova ulaganja, ekvivalentna iznosu od oko 0,5 odsto BDP godišnje, mogu pomoći Srbiji da bolje kontroliše uticaje klimatskih promena na bezbednost vode i energije, poljoprivredu, saobraćaj i putnu infrastrukturu. Bez tih ulaganja, privreda Srbije bi do 2050. godine mogla da se smanji za najmanje 15 odsto zbog klimatskih katastrofa, upozorava Svetska banka. - Prednosti koje donose takva ulaganja će daleko nadmašiti troškove. Ulaganja će pomoći u zaštiti ljudi i imovine, ali i utrti put za rast zaposlenosti, dodati nove veštine i stvoriti veće mogućnosti za trgovinu, posebno u zelenim sektorima, na primer, u proizvodnji električne opreme za industriju vetra - naveo je šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara. Prema njegovim rečima, Srbija bi dodatnim ulaganjima u iznosu od 10,4 milijarde dolara u narednih 25 godina mogla da postigne svoj cilj neto nulte emisije štetnih gasova do 2050. Postizanje neto nultog cilja zahteva postepeno ukidanje uglja i izgradnju solarnih kapaciteta, kapaciteta vetra i hidro-kapaciteta, uz istovremenu elektrifikaciju transporta i poboljšanje energetske efikasnosti u grejanju i industriji. Ulaganje u klimatsko prilagođavanje i dekarbonizovanu privredu biće od ključnog značaja za otporan i čist razvoj srpske privrede, smatra Svetska banka. Izveštaj navodi da 85 odsto investicija u dekarbonizaciju privrede u adekvatnom regulatornom okruženju može da dođe iz privatnog sektora - Privatni sektor Srbije je pozicioniran tako da može da predvodi tranziciju zemlje ka zelenijoj privredi, podstičući inovacije i ulaganja u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i održivi razvoj - izjavio je regionalni menadžer za Zapadni Balkan u Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC) pri Grupi Svetske banke Nikolas Markije. Put ka klimatskoj otpornosti i ugljenično neutralnoj ekonomiji zahteva složene transformacije koje kombinuju ulaganja sa daljom reformom finansijskog sektora kako bi bio pristupačniji za mala preduzeća i startap kompanije, razvoj zelenog tržišta duga, poboljšanja u obrazovanju i obuci, kao i pojednostavljene propise, veću transparentnost i manje državne intervencije u različitim industrijama, dodaje se u izveštaju. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.