Međutim, izvor iz EU potvrdio je za Euronews da je predsednik Evropskog saveta Antonio Costa "započeo proces bilateralnih konsultacija" sa liderima 27 država članica kako bi utvrdio šta su spremni da urade u vezi sa pomoći Ukrajini i svojim pozicijama o bezbednosnim garancijama.

- Coreper je juče obavešten o inicijativi -  rekao je izvor iz EU za Euronjuz, upućujući se na forum za diplomate koji se nalazi u Briselu.

Euronews saznaje da bi pitanje imenovanja evropskog specijalnog izaslanika, kako je tražila Ukrajina, moglo biti razmatrano tokom razgovora koje Costa vodi sa liderima.

Prvi razgovori između Vašingtona i Moskve održani su u Rijadu u utorak (18. februara), šest dana nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio da će dijalog početi "odmah" nakon "dugog i veoma produktivnog" razgovora sa Vladimirom Putinom.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i lideri EU, koji su do sada bili isključeni iz procesa, uglavnom su osudili bilateralne razgovore i zahtevali da i Ukrajina i Evropa budu uključene.

- Bez imena u igri" Kijev je pozvao EU da hitno imenuje specijalnog izaslanika, kao što je učinio SAD sa generalom Kitom Kelogom.

- To bi trebala biti brza odluka- izjavio je Ihor Žovkva, zamenik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, ranije ove nedelje za Bloomberg. “Nadam se da odmah nakon sastanka u Parizu. Trebalo bi da delujemo, a ne da reagujemo.”

Međutim, uprkos dva hitno organizovana sastanka u Minhenu i Parizu između ministara spoljnih poslova i lidera, tema nije pokrenuta, potvrdila su tri diplomata za Euronews.

- Nemamo imena u igri. Ovo nije relevantno pitanje. Nije u pitanju ego pojedinaca, već interesi. Dakle, prvo moramo da radimo na zajedničkoj poziciji onoga što želimo, a ne da raspravljamo ko bi trebao da predstavlja ovu poziciju-  rekao je jedan diplomata, govoreći pod uslovom anonimnosti, za Euronews.

Neformalan sastanak u Parizu u ponedeljak, koji je organizovao Emanuel Makron iz Francuske i okupio lidere Nemačke, Britanije, Italije, Poljske, Španije, Holandije, Danske, kao i šefove Evropskog saveta, Evropske komisije i NATO-a, nije uspeo da razjasni koje zajedničke bezbednosne garancije evropske nacije pripremaju kao deo mirovnog procesa.

Tema ko bi trebao da predstavlja Evropu tokom pregovora takođe nije pomenuta, potvrdila su tri osobe upućene u situaciju za Euronews.

Makron će u sredu organizovati još jedan, virtuelni, sastanak sa liderima drugih zemalja EU i Norveške.

Previše malo, previše kasno? Za stručnjake koje je kontaktirao Euronews, Evropa se više-manje isključila time što se nije ranije pripremila za razgovore, uključujući tokom Bajdenove administracije - kada su odnosi sa Vašingtonom bili manje konfrontacioni - ili u tromesečnom periodu između Trampove ponovne izborne pobede i inauguracije.

- Mislim da bi EU ili neke evropske države trebalo da su predložile razgovore pre nego što je Tramp pokrenuo svoju inicijativu, možda sa drugim, van-EU državama- izjavila je Klo Frans Arnold, bivša francuska diplomata i specijalni savetnik predsednika za evropske poslove u Institutu francuskih međunarodnih odnosa (IFRI).

- Ne bismo bili u situaciji da pokušavamo da kupimo mesto nudeći raspoređivanje trupa ili novac u kontekstu koji ne odlučujemo- dodala je ona.

Kada je Euronjuz anketirao mišljenja o tome ko bi trebao da dobije poziv ako se ponudi mesto za pregovaranje, Costa i visoka predstavnica bloka, Kaja Kalas, izašli su na vrh zbog odgovornosti koje njihove uloge donose.

Armida van Rij, šefica programa Evropa u Četam Housu, favorizovala je Costu u odnosu na vrhunskog diplomatu bloka, tvrdeći da je "možda bolje postavljen da predstavlja države članice po ovom pitanju" s obzirom na njegovu ulogu u Evropskom savetu koja pomaže u izgradnji konsenzusa među evropskim glavnim gradima.

Costa, kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, takođe su navedeni kao potencijalni pregovarači od strane Svana Bisopa, direktora programa Evropa u svetu na Egmont institutu.

- Mislim da EU kao takva mora biti prisutna, jer je odluka o nastavku sa zahtevom Ukrajine za članstvo (ako je to ono što odlučimo) strateški ključna - rekao je on za Euronews.

- Ali samo države mogu pružiti Ukrajini bezbednosnu garanciju, pa možda (britanski premijer Kijer) Starmer i Makron, dve evropske nuklearne sile i/ili (poljski premijer Donald) Tusk, jer Poljska sada ima najveću vojsku u Evropi - i trenutno drži rotirajuću predsedavajuću ulogu u EU, dodao je on.

“Neprikladno” vreme Ipak, za van Rij, verovatno će biti teško da evropski lideri imenuju nekoga od svojih zbog straha da će favorizovati svoje nacionalne interese ili pozicije.

Makron je, na primer, ranije izrazio spremnost da pošalje mirovne trupe u Ukrajinu, predlog koji su odbile druge države članice. Njegova zvezda takođe slabi zbog slabe pozicije kod kuće.

Pored toga, ranije je pokušao, i nije uspeo, da posreduje u pregovorima između Teherana i Vašingtona tokom Trampove prve predsedničke administracije i kritikovan je u tom procesu od strane američkog lidera.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja se smatra bliskom Trampu nakon što je pozvana i prisustvovala njegovoj inauguraciji, mogla bi biti u igri. Međutim, iako je pro-ukrajinska, pro-EU i pro-NATO, što bi bilo ključno za dobijanje podrške većine država članica EU, niska potrošnja Italije na odbranu - koja ne dostiže NATO-ovih 2% BDP-a - i činjenica da nije viđena kao značajan vojni igrač mogla bi je isključiti od strane Vašingtona.

Vreme je još "neprikladno", napomenula je van Rij, jer se to dešava usred izborne kampanje u Nemačkoj koja će se završiti 23. februara.

Friedrich Merz, lider konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), široko se smatra mogućim naslednikom Olafa Šolca kao kancelara.

Njegovi stavovi o Ukrajini i odbrani čine se da se više usklađuju sa pozicijama Makrona, što bi moglo omogućiti da se dve države članice, često opisivane kao motor EU, ponovo ujedine nakon što je odnos između Makrona i Šolca propao. Međutim, moglo bi proći mesecima pre nego što nova nemačka vlada bude formirana.

Takođe, nije jasno da li bi Velika Britanija ili druge države van EU pristale da se okupe oko izbora bloka ili tražile svoja mesta.

Sve to zajedno čini "veoma malo verovatnim da će postojati jedna osoba koja će predstavljati Evropu ili EU u ovim razgovorima", rekla je van Rij.

Marko Rubio, američki državni sekretar, i Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, rekli su ovog vikenda da ne vide ulogu Evrope, dok je Rubio izjavio da bi EU mogla biti uključena kada se raspravlja o ukidanju sankcija, piše Euronjuz.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o Expo 2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.