Građani će tokom vikenda izaći na birališta kako bi odlučili ko će biti sledeći lider Nemačke. Prema najnovijoj anketi Politika, centar-desna Hrišćansko-demokratska unija (CDU/CSU) vodi sa 29 odsto podrške, dok je krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) na drugom mestu sa 21 odsto. Socijaldemokratska partija (SPD) kancelara Olafa Šolca nalazi se na trećem mestu sa 16 odsto, Zeleni imaju 13 odsto, dok su krajnje leva partija i Alijansa Sahre Vagenkneht (BSW) na 6 odsto, odnosno 5 odsto.
Ako su ankete tačne, mogući ishod bi mogao biti koalicija CDU sa SPD-om ili Zelenima, budući da nijedna stranka verovatno neće osvojiti dovoljno glasova da sama formira vladu. Ključna pitanja sa kojima će se nova vladajuća koalicija suočiti odnose se na ograničenje nemačkog duga, imigraciju i klimatske promene.
Reforma „kočnice duga“
Nemačka ekonomija se smanjila drugu godinu zaredom zbog strukturnih problema. Visoke cene energije nastavile su da opterećuju industrijsku proizvodnju još od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Rast troškova života, povećana migracija i regulative o zelenoj energiji izazvali su nezadovoljstvo među građanima i privrednicima, što je dovelo do zahteva za reformama.
Prvi zadatak nove vlade verovatno će biti reforma nemačke „kočnice duga“, fiskalnog pravila usvojenog 2009. godine koje ograničava državno zaduživanje i budžetski deficit na 0,35 odsto BDP-a. Olaf Šolc i Zeleni zalažu se za povećanje limita duga, jer postoji budžetski manjak od 25 milijardi evra za 2025. godinu. Međutim, njegov koalicioni partner FDP odbio je predlog, što je dovelo do kolapsa vlade. Šolc tvrdi da je nemački dug u odnosu na BDP daleko niži od ostalih razvijenih ekonomija, poput SAD-a,
Velike Britanije, Italije i Francuske, koje su već premašile 100 odsto duga u odnosu na BDP.
Pored toga, Nemačka je pod pritiskom NATO-a i predsednika SAD Donalda Trampa da poveća budžet za odbranu. Bundestag je već odobrio specijalni fond od 100 milijardi evra za vojsku, ali bi trenutni budžet morao da se poveća na 3,6 odsto BDP-a kako bi se ispunili NATO zahtevi.
Lider CDU Fridrih Merc preferira zadržavanje ograničenja duga i zalaže se za smanjenje socijalnih davanja i otpuštanje državnih službenika. Takođe, podržava kontroverzne poreske olakšice, što bi smanjilo prihode države. Merc je izrazio spremnost da pregovara o smanjenju državnih subvencija, pa bi mogući kompromis mogao biti povećanje državnog duga uz istovremeno smanjenje poreza i socijalnih davanja.
Imigracija i zelena tranzicija
Nova vladajuća koalicija će morati da se pozabavi ilegalnom imigracijom, dok istovremeno podstiče dolazak kvalifikovane radne snage. Merc je u kampanji pozvao na strože migracione zakone, dok su Šolc i Zeleni takođe podržali deportaciju ilegalnih migranata.
Što se tiče klimatskih ciljeva EU, nova vlada bi mogla preispitati ekonomske posledice visokih troškova zelene energije na Nemačku. Automobilska industrija zemlje suočava se s ozbiljnim izazovima, uključujući visoku inflaciju, skupe propise o zelenoj tranziciji i rastuću konkurenciju iz inostranstva. Merc je kritikovao trenutne klimatske politike, nazvavši vetroturbine „ružnim“, što sugeriše da bi CDU mogla ublažiti regulative i omogućiti fleksibilniji pristup tradicionalnim izvorima energije.
Moguća reakcija tržišta
Nemački berzanski indeks DAX nastavio je rast tokom februara, a akcije odbrambenih kompanija prednjače zbog mirovnih pregovora o Ukrajini. Tržište akcija bi moglo nastaviti ovaj trend, jer bi koalicija predvođena CDU mogla doneti optimizam u kratkom roku. Prvo, rezultat izbora će doneti stabilnost. Drugo, predložene ekonomske politike su podsticajne za rast, što bi moglo poboljšati ekonomske prognoze zemlje.
Evro bi takođe mogao ojačati jer bi stabilizacija nemačke ekonomije privukla investitore u nemačke državne obveznice, povećavajući njihove prinose. Međutim, dugotrajni postizborni pregovori mogli bi oslabiti investitorsko raspoloženje i pritisnuti evro.
- Za evro, najveći rizik je da koalicioni pregovori potraju predugo, jer politička neizvesnost obično negativno utiče na valutu — napisao je Majkl Braun, viši istraživač u londonskoj kompaniji Pepperstone.
Na kraju, kretanja na evropskim berzama i valutnom tržištu uglavnom zavise od spoljašnjih faktora, posebno od situacije u SAD-u. Zbog toga bi svaki tržišni odgovor na izbore mogao biti kratkotrajan, piše Euronjuz biznis.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
?is_from_webapp=1&sender_device=pc&web_id=7386934930050172421
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
