Nemačka ministarka ekonomije Katerina Rajhe (CDU) ponovo se uključila u žestoku debatu o penzijama. Ovog puta, fokus je na dokumentu u kojem stručni panel koji je angažovalo njeno ministarstvo "s pravom" ističe da "s obzirom na duži životni vek, moramo duže da radimo", objasnila je Rajhe.
- Pored toga, potrebno nam je manje podsticaja za rano penzionisanje - kazala je ona.
Foto: guruXOX / Shutterstock.com[/caption]
Ekonomisti takođe pozivaju na dalja "ciljana prilagođavanja" kako bi se ograničile subvencije za penzije. Mercova vlada bi trebalo da odustane od već planiranog produženja majčine penzije, jer bi to "strukturno olakšalo teret penzionog sistema".
Takođe predlažu ukidanje penzije sa 63 godine.
Umesto toga, prevremeno penzionisanje trebalo bi "omogućiti u budućnosti kroz jasno definisane propise o teškoćama koji preciznije rešavaju stvarne potrebe".
Dalji reformski koraci uključuju buduće prilagođavanje postojećih penzija kretanju cena, a ne plata.
- Prilagođavanje inflaciji bi i dalje osiguralo održavanje kupovne moći penzija, ali bi smanjilo opterećenje penzionih fondova - objašnjavaju ekonomisti.
Takođe predlažu privatne penzione račune za sve zaposlene, za koje su doprinosi obavezni - dopunjeni državno sertifikovanim, široko diverzifikovanim i profitabilnim referentnim fondovima, piše Feniks magazin.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Dokument o penzijama
Rajhe je tek prošle nedelje objavila da je imenovala grupu stručnjaka koji će podržati "odlučne reforme u duhu socijalne tržišne ekonomije". Ovaj panel čine istaknuti članovi - pored ekonomistkinje Veronike Grim, u njemu su i ekonomista Folker Viland, kao i ekonomisti Justus Haukap sa Univerziteta Hajnrih Hajne u Diseldorfu i Stefan Kolev iz Foruma Ludvig Erhard za biznis i društvo u Berlinu. Ekonomisti su sada objavili diskusioni dokument sa zahtevima za sistem penzionog osiguranja. U njemu upozoravaju na posledice starenja društva. - Bez odlučnog programa reformi, sistem penzionog osiguranja preti da postane sve veći teret za savezni budžet i tempirana bomba za međugeneracijsku jednakost - navode oni. U kontekstu prethodnih planova za održavanje nivoa penzija na 48 procenata, oni upozoravaju na masovno povećanje troškova. Više od 90 milijardi evra moralo bi biti obezbeđeno iz nemačkog budžeta, prema pisanju nemačkih medija. https://bizportal.rs/expo-2027/dzeki-cen-ambasador-izlozbe-expo-2027-u-beogradu/Ekonomisti pozivaju na kasnije penzionisanje
Kako bi se smanjio pritisak troškova na nemački penzioni sistem, imaju nekoliko predloga, među njima pozivaju na automatsko povezivanje starosne granice za penzionisanje sa dužim životnim vekom. - Dalje povećanje starosne granice za penzionisanje mora se pokrenuti sada. Ako političari čekaju do sledećeg zakonodavnog perioda, biće malo vremena za pravednu i blagovremenu implementaciju. Trenutne taktike odlaganja sve više smanjuju prozor za društveno prihvatljivo prilagođavanje - ističu oni. Konkretno, prema idejama ekonomista, to za buduću starosnu granicu za penzionisanje znači - počevši od 2031. godine - kada se završi postepeno povećanje zakonske starosne granice za penzionisanje na 67 godina – starosna granica za penzionisanje bi morala da se povećava za oko pola godine svakih deset godina. Prag od 69 godina stoga ne bi bio dostignut "do početka 2070-ih". Dalji zahtevi - ukinuti starosnu granicu za penzionisanje na 63 godine i odustati od produženja majčine penzije. [caption id="attachment_154075" align="aligncenter" width="1000"] Foto: guruXOX / Shutterstock.com[/caption]
Ekonomisti takođe pozivaju na dalja "ciljana prilagođavanja" kako bi se ograničile subvencije za penzije. Mercova vlada bi trebalo da odustane od već planiranog produženja majčine penzije, jer bi to "strukturno olakšalo teret penzionog sistema".
Takođe predlažu ukidanje penzije sa 63 godine.
Umesto toga, prevremeno penzionisanje trebalo bi "omogućiti u budućnosti kroz jasno definisane propise o teškoćama koji preciznije rešavaju stvarne potrebe".
Dalji reformski koraci uključuju buduće prilagođavanje postojećih penzija kretanju cena, a ne plata.
- Prilagođavanje inflaciji bi i dalje osiguralo održavanje kupovne moći penzija, ali bi smanjilo opterećenje penzionih fondova - objašnjavaju ekonomisti.
Takođe predlažu privatne penzione račune za sve zaposlene, za koje su doprinosi obavezni - dopunjeni državno sertifikovanim, široko diverzifikovanim i profitabilnim referentnim fondovima, piše Feniks magazin.
